Вредност ваучера повећати на 10.000 динара

Вредност туристичких ваучера за субвенционисани одмор би требало да буде повећана како би ефекат ове мере опет био економски, а не социјални, сматрају у овом сектору. Од 2015. године када су уведени, ваучери вреде по пет хиљада динара и ништа се није мењало иако је смештај у међувремену поскупео и до 30 одсто. У Србији је прошле године додељено укупно 265.000, а од јануара се очекује подела нових 100.000 ваучера. Познато је да је из буџета опредељено 500 милиона динара за те намене.

Из Удружења „Моја Србија” већ је упућен предлог влади да од следеће године у оптицај пусти 250.000 ваучера за одмор, у вредности од по 10.000 динара. Уз ову измену, предложили су да се почетак акције одложи до 1. фебруара, јер многи грађани, а пре свега запослени и студенти, нису у могућности да током празника прибаве сву неопходну документацију која се предаје уз захтев за ваучер.

Георги Генов, директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера „Хорес”, каже да би осим износа ваучера требало повећати и лимит зараде на 90.000 динара како би и запослени могли да конкуришу.

– Са ваучерима у овом тренутку не може да се покрије ни цео износ смештаја у приватним објектима, док су хотели ван категорије. Све је поскупело, па и смештај. Повећањем износа ваучера корисници би могли да бораве и у хотелима са три звездице и то без доплате. То би мотивисало многе да искористе ове погодности – каже Генов, и додаје да би се то сигурно одразило на резултате у туризму, а и новац би се вратио у буџет.

Стручњаци из ове области се углавном слажу да оваква субвенција на неки начин губи првобитни смисао и да би било логичније да подели мање ваучера са већим износом, него више њих по пет хиљада, када се зна да већина мора да доплати цену смештаја, јер ваучер није довољан. Александар Сеничић из Јуте каже да је раније предлагао да се субвенције не мењају на дестинацијама које су попуњене током већег дела године, а то су углавном планине и бање из прве категорије.

– Они већ имају довољно гостију, а било би добро да се субвенција повећа за другу и трећу категорију туристичких места које би се на тај начин више популарисале – каже он. Сеничић сматра да би ваучери требало да вреде по 10.000 динара за ове ниже категорије и да би на тај начин корисници у потпуности могли тиме да покрију цену смештаја за породицу.

– У тим местима је иначе јефтиније, па би људи могли да оду на одмор без доплате и тиме би и интересовање грађана било веће за мање дестинације. Две особе са ваучером могле би да покрију пет ноћења, на пример, у неком мањем месту – каже Сеничић. И у Сокобањи, за коју се сваке године подели највише ваучера, кажу да очекују и повећање лимита зараде и износ ваучера.

– На тај начин би грађани који имају право на ову субвенцију могли да плате седмодневни боравак у неком хотелу ниже категорије. У Сокобањи се ван сезоне ноћење може наћи и за 20 евра, колико износи, на пример, најам двокреветног студија. Корисници би онда свој буџет могли да користе за ванпансионску потрошњу, куповину сувенира, обилазак знаменитости – каже Љубинко Миленковић, директор Туристичке организације Сокобања.

На питање да ли би субвенције требало мењати по категорији туристичког места, он каже да то не би било добро јер би се на тај начин утицало на избор корисника. Из Сокобање поручују да је овај систем субвенционисања утицао много на оне који су радили на црно, јер су сада прешли у легалне токове пословања. Објекти се категоришу, како додаје наш саговорник, само у овој бањи 30 одсто нерегистрованих објеката за смештај се регистровало како би могли да уђу у овај програм и користе ваучере.