Делимично испуњена обећања

Влада Србије премијера Мирка Цветковића, која данас пуни сто дана рада, испунила је само део предизборних обећања. Њен највећи успех посматрачи виде у томе што је у Уједињеним нацијама прихваћена српска иницијатива да се Међународни суд правде изјасни о легалности одлуке о проглашењу независности Косова. У позитивном салду владиних одлука налази се ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, изручење Радована Караџића Хашком трибуналу и почетак борбе против корупције. С друге стране, наглашава се да је и даље блокиран ССП, да је дуготрајна опструкција у парламенту онемогућавала усвајање бројних закона важних за евроинтеграцију Србије, посебно оних неопходних за укидање виза за путовања у земље ЕУ.

Европска будућност Србије, неприхватање независности Косова, јачање економије и социјалне одговорности владе, оштрија борба против корупције и криминала и поштовање међународног права, основни су циљеви које је премијер Мирко Цветковић изнео у експозеу, пре три месеца, након избора свог кабинета.

Цветковић је тада нагласио и да је неопходно убрзање реформи, како би Србија крајем ове или почетком идуће године добила статус кандидата за чланство у ЕУ и на крају мандата ове владе била „у потпуности спремна за улазак у ЕУ”.

Посматрачи, ипак, различито тумаче разлоге застоја на европском путу. Тако, аналитичар Дејан Вук Станковић, за агенцију Бета, каже да је „непријатно то што ЕУ врло резолутно стоји на становишту да нема наставка интеграција Србије док се потпуно не заврши сарадња са Хашким трибуналом” и да то компликује позицију проевропски оријентисаних странака. Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, који владин рад оцењује са „негде три плус, у врх главе четири, не више”, наводи, пак, за Танјуг, да је европски процес застао делимично кривицом Србије, због непотпуне сарадње са Хашким трибуналом, а делимично кривицом неких земаља ЕУ, посебно Холандије и Белгије, које, иначе, и даље условљавају своју сагласност на примену Прелазног споразума изручењем двојице хашких оптуженика, Ратка Младића и Горана Хаџића. Аналитичар Слободан Антонић у добре потезе рачуна ефикасну полицијску акцију хапшења и изручење Караџића, али наглашава да је лоша страна ове приче то што је страдао Ранко Панић, који је, како тврди Српска радикална странка, преминуо од повреда задобијених током полицијске акције на протесту због хапшења бившег председника Републике Српске. Иначе, од летошњег хапшења Караџића наша влада је очекивала одмрзавање привременог споразума са ЕУ, али је такав корак Брисела изостао.

Посматрачи су готово јединствени у оцени да влада заслужује похвалу због одлуке Генералне скупштине УН. С тим у вези, Николић је рекао да је српска иницијатива била „изузетно добра, паметна и веома корисна”. Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, тај догађај види као једини успешан потез у тромесечном раду владе. „Међутим, и тај догађај је само делимично везан за ову владу, јер је у суштини наставак политике и процеса које је почела претходна влада”, указао је Вукадиновић за Бету.

Уколико би се признање независности Косова од стране Црне Горе и Македоније посматрало у светлу Цветковићеве изјаве из експозеа, да ће нова влада настојати да што мањи број држава призна ту независност, могло би се рећи да и са овим задатком влади не иде лако.

Као што је одлазак Црне Горе из државне заједнице био проблем тадашње владе, тако је и недавно признање независности Косова од стране Црне Горе суочило актуелни кабинет са кораком који се, ипак, није очекивао. Званичници Србије већ су нагласили да мере које наша земља предузима према црногорском руководству не треба да погоде и обичне грађане. Стога је у Београду саопштено да ни преговори о евентуалном потписивању билатералног споразума о двојном држављанству неће бити обустављени.

Од 7. јула, када је изабрана двадесет седмочлана влада, у скупштинску процедуру упућено је 70 законских предлога. То, међутим, није било довољно за висок законодавни учинак, јер је дошло до дуге блокаде у раду парламента, који је, према оцени професора Вукашина Павловића са Факултета политичких наука, у овом тренутку „најслабија тачка у нашем политичком систему”.

Мада је премијер приликом инаугурације нагласио важност усвајања сета антикоруптивних закона, ти прописи су тек сада стигли на дневни ред скупштине Србије. А остварење његовог тадашњег обећања о пооштравању борбе против свих облика криминала и корупције огледа се у све учесталијим хапшењима осумњичених за такву врсту преступа, па се међу ухапшенима нашао и Горан Кнежевић, градоначелник Зрењанина.

Ако се посматра досадашњи рад владе у глобалу, Вукадиновић каже да се влада у првих 100 дана „није много мешала у свој посао, нити је била превише присутна у јавности” и додаје да се то „поготово може рећи за њеног премијера који је био најмање видљив”. Он мисли и да се центар власти не налази у Немањиној, где је седиште Владе Србије, већ на Андрићевом венцу, где је седиште председника код председника Србије Бориса Тадића. Јавност, према речима Антонића, очекује да извршна власт тек покаже своје праве капацитете.

А. Маринковић
Б. Чпајак