Стокхолм за корак ближе НАТО-у

После готово две године, Одбор за спољну политику турског парламента подржао је нацрт одлуке да се Шведска прими у НАТО. Сада је на потезу Велика народна скупштина, у којој владајућа коалиција председника Реџепа Тајипа Ердогана има лагодну већину – 319 од укупно 600 посланика.

„У последње време видимо позитивне промене у политици Шведске у борби против тероризма. Судови су донели неколико одлука у складу с нашим захтевима”, изјавио је председник Одбора Фуат Октај, али није најавио када ће се о пријему Шведске коначно гласати у парламенту.

У Стокхолму су најновији потез Турске примили с олакшањем. „Поздрављамо одлуку спољнополитичког одбора турског парламента, који је подржао молбу Шведске да постане члан НАТО-а. Радујемо се због тога”, изјавио је шеф дипломатије Тобијас Билстром и изразио наду да ће и парламент ускоро дефинитивно верификовати проширење алијансе у Скандинавији. Ту одлуку одмах је поздравио и генерални секретар западног војног савеза Јенс Столтенберг, који од првог дана посредује између скандинавских земаља и Анкаре.

После војне интервенције Русије у Украјини у фебруару 2022. године Шведска и Финска су се нашле под притиском водећих земаља НАТО-а и без расписивања референдума одлучиле су да прекину вишедеценијску неутралност и уђу у алијансу. Ту иницијативу су по кратком поступку прихватиле све чланице савеза, сем Турске и Мађарске. У Анкари су своју сагласност условили заоштравањем става Стокхолма и Хелсинкија према терористима који су последњих година побегли из Анадолије и нашли уточиште у Скандинавији, као и укидањем ембарга на продају оружја Турској, уведеног због повремених војних упада у Ирак и Сирију.

Турска је у априлу одобрила улазак Финске у алијансу, док је Шведска још на листи чекања. Шта је у међувремену Анкара добила? Шведска је недавно усвојила закон који јој омогућава да заоштри став према терористима и укинула је ембарго на продају оружја Анкари. Међутим, осим у једном случају, није било изручења тражених терориста, припадника забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) и следбеника имама Фетулаха Гулена који су осумњичени да су 2016. године покушали државни удар. У Шведској се сада разматра могућност да се заоштри став и према демонстрантима који су у последње време скрнавили Куран испред турске амбасаде у Стокхолму, што је изазвало оштра реаговања у Турској и исламском свету.

Турска је донекле успела да се и код савезника избори за заоштравање става према тероризму. Неке земље су укинуле ембарго на продају оружја Анкари, док је у оквиру војне алијансе први пут именован координатор за борбу против тероризма – Томас Гафус. У Европској унији најављују се царинске реформе и визна либерализација за грађане Турске.

Сада су у Анкари очи упрте ка Вашингтону пошто је шведска очигледно талац турско-америчких игара око продаје 40 авиона Ф-16 Анкари. Одговарајући на питање новинара агенције Анадолија да ли ће Америка коначно одобрити продају авиона Ф-16 Турској, представник за медије Стејт департмента је рекао да то не може да коментарише док се о томе формално не изјасни Конгрес. „Председник Џозеф Бајден већ дуже време подржава модернизацију турске флоте авионима Ф-16, али о томе одлучује Конгрес”, кажу у Стејт департменту. Конгресмени већ дуже време блокирају ту продају пошто Анкара често нарушава ваздушни простор суседних земаља.

Ердоган је недавно први пут потврдио међузависност те две одлуке. „Позитиван развој у америчком конгресу имао би позитиван утицај и на наш став у вези с пријемом Шведске у војну алијансу”, рекао је он прошле недеље после сусрета с мађарским премијером Виктором Орбаном у Будимпешти.

Пријем Шведске блокира и Мађарска, коју Стокхолм у оквиру Европске уније често критикује да не поштује владавину права и да се премијер Орбан понаша као аутократа. Иако то није званично најављено, верује се да ће и Будимпешта подићи рампу Стокхолму чим то уради Анкара, као што је то урадила и приликом пријема Финске у априлу ове године.