Москва ипак није крива за смрт Леха Качињског

Русија ликује. Пољска влада признаје да је оклеветала Москву оптуживши је да је крива за пад Ту-154 код Смоленска 10. априла 2010, кад је погинуло свих 96 особа у том авиону. Међу њима је био и председник Пољске Лех Качињски, који је ишао у Катињ да на 70. годишњицу ода пошту пољским официрима побијеним у Другом светском рату.

У совјетско време то је била непожељна тема, а после распада Варшавског уговора, кад се ослободила из његовог загрљаја, Пољска је трагедију у Катињској шуми истицала као пример нечовечности стаљинистичког режима и, уопште, руског народа. Чак је и Кремљ, од Горбачовљеве ере наовамо, попуштао и, што прећутно, што штуро, прихватао да није безгрешан.

Додуше, било је, а и данас има оних који се упињу да докажу да је покољ немачко дело, а да је прича о совјетском злочину масло Гебелса, који је то смислио да би скренуо пажњу с тешког пораза Вермахта у Стаљинградској бици 1943. Да би спектакл био међународни на прес-конференцију на лицу места позвао је новинаре из тада неутралних земаља.

Савремена Русија прихватила је донекле покајничку улогу и саградила меморијални центар на месту где су, наводно, злогласни енкаведеовци побили ратне заробљенике. Две и по недеље после напада Немачке на Пољску 1939. и СССР је учинио исто, с образложењем да штити своју националну мањину која је по распаду царске Русије остала с оне стране границе. Они који бране Стаљина тврде да су крвави пир приредили Немци по повлачењу Црвене армије 1941.

Било како било, Пољацима је то био адут који су увек извлачили кад треба да увере како се с Русима не може лепо сарађивати. Запад се тога присећао кад затреба, а уље је долио украјински председник Володимир Зеленски приликом посете Пољској у априлу ове године. Критиковао је Русе због рушења авиона у којем је био и председник Пољске и навео и случај пада малезијског „боинга” 2014. док су сукоби у Донбасу још били унутрашња ствар Украјине, подсетио да су руски војници извршили масакр у Бучи...

Међутим, одједном се ствари мењају из темеља. После избора, у октобру, владајућа партија у Пољској Право и правда, коју је с покојним Лехом Качињским водио његов брат близанац Јарослав, такође непомирљиви непријатељ Русије, није могла да сакупи већину у Сејму, па је у децембру морала да препусти власт опозицији.

Министар одбране у новој влади Владислав Косињак-Камиш 15. децембра је декретом распустио поткомитет који је истраживао због чега је код Смоленска пао авион. И не само то. Одредио је групу која ће да испита чиме су се бавили истражитељи. Његов заменик Цезари Томчик јавно је казао да је било доста „лагања у име пољске државе” и да мора да се прекине трошење новца на оно што нема ништа заједничко с истрагом. Како је дошло до несреће треба, како је истакао, да објасне стручњаци, а не политичари, варалице и људи који користе лаж као оруђе. Упро је прст у поткомитет тврдећи да је новац за истрагу користио у политичке сврхе, а не за оно за шта је био намењен.

Председник поткомитета Антони Мацјеревич брже-боље је иступио с тим да мандат њему и његовим сарадницима истиче у августу идуће године. И да министар одбране нема законско право да га распусти.

Руска комисија је у јануару 2011. саопштила да су у пилотску кабину ушли директор дипломатског протокола Министарства иностраних послова Пољске Маријуш Казана и командант пољског Ратног ваздухопловства Анджеј Бласик, у чијој је крви нађено 0,6 промила алкохола, и наредили да се слети по сваку цену, иако је била густа магла, а ветар врло јак.

Пољска комисија с тадашњим министром унутрашњих послова Јежијем Милером на челу завршила је истрагу пола године касније. У њеном извештају су окривљени пилоти, а о било каквом притиску на њих није било ни речи, али је окривила руског диспечера да није озбиљно радио свој посао. Обе комисије су искључиле могућност да је било експлозије. Када се 2015. у Пољској променила власт почело се испочетка, под руководством тадашњег министра одбране Антонија Мацјеревича. Годину дана касније основао је поткомитет, који је сада распуштен. Он је изнео верзију да је реч о терористичком чину да би Пољска била лишена људи који су водили земљу ка независности. У априлу прошле године, дакле кад је већ почео рат у Украјини, за авионску несрећу је окривио руске службе за специјалне задатке, које су у летилицу подметнуле тротил док је била на прегледу у Русији.

За садашњу власт у Пољској нипошто не може да се каже да је наклоњена Русији више од претходне. Разлика је у томе што је она, у односу на доскорашњу, још ближа Западу и користи прилику да одмах „нокаутира” главног супарника на домаћем политичком рингу.