Посматрач и крађа

Србе можете за све да оптужите, осим да нису гостољубиви. Таква нам је нарав. Свако је овде добродошао, поготово ако долази чиста срца. Тада ћемо му и душу дати, и упаковати да понесе дому своме. Али има оних који долазе у нашу кућу с неким чудним намерама, скривеним помислима да злоупотребе гостопримство и жељом да бацају блато по кући у којој су драге воље дочекани. И такви су нам често долазили током историје, али су некако сами, на крају, увек завршавали у том истом блату. Јер Србима можете све да узмете, осим осећаја за правду и слободу. Таква нам је нарав, они то не разумеју.

Извесни господин Андреас Шидер, представник аустријске Социјалдемократске партије у Европском парламенту, био је посматрач на недавно одржаним изборима у Србији. Обилазећи бирачка места која је сам бирао, није изнео ниједну примедбу у изборном дану. Тек потом осуо је дрвље и камење по Србији, а по повратку у своју домовину навео је чак и да „Александар Вучић гуши демократију у Србији” и да становништво „то више неће толерисати”. Зато је из Салцбурга командовао да протести „буду настављени”. И још додао да се не сме толерисати да се „методе режима у Београду шире по Балкану и дестабилизују регион”.

А када су га „објективни” аустријски новинари упитали да ли би за даљи европски пут Србије била неопходна промена режима, Шидер је испалио да је „у сваком случају потребна промена политике”, јер због Србије узбуна мора да звони широм Европе. Аустрија позива на узбуну широм Европе! Због Србије! Као да смо тај лош филм већ некад гледали. Само се глумци мењају. Али су подједнако лоши. И не уче ништа из историје.

Како је рекао Шидер, „очигледно десетине хиљада имају утисак да су им избори покрадени”, али заборавивши да каже да има скоро два милиона оних који не мисле тако. Његов истанчани, вибрантни осећај да препозна „утисак крађе”, остао му је вероватно као условни рефлекс из неких ранијих времена. Медији мора да су претеривали када су га повезивали с некаквим корупционашким аферама. Чуди само једно: зашто своје „утиске о крађи” није одмах и без оклевања сручио директно у јавност када је већ имао такву прилику. И, наравно, уз бар неки доказ за изнете тврдње, а не на бази нечијих туђих утисака.