Појас Газе до Црвеног мора

Техеран – Рат у Гази пренео се на широка поморска пространства Блиског истока и навео САД да формирају коалицију за одбрану безбедности пловидбе Црвеним морем, али јеменски побуњеници понављају да војне операције неће престати све док Израел не прекине инвазију и омогући дотур хуманитарне помоћи.

Регионална тензија се посебно увећала од 19. новембра, када су јеменски Хути, савезници Ирана у региону, покренули серију ракетних и напада дроновима на комерцијално бродовље земаља које подржавају Израел у знак солидарности са палестинским отпором у појасу Газе, а њихове акције прете да озбиљно уздрмају израелску економију и поремете глобалну трговину.

Администрација председника Џоа Бајдена се од избијања кризе држала уздржано покушавајући да не угрози ломљиви мир у Јемену, успостављен априла прошле године, после примирја које су уз посредовање УН потписали Хути и представници јеменске владе коју подржава Саудијска Арабија, али сада се одлучила на одговор који још није прецизно дефинисан.

Секретар за одбрану САД Лојд Остин је после туре Заливом, у Бахреину, седишту флоте за западну Азију, објавио да ће се ратни бродови Бахреина, Британије, Француске, Холандије, Италије, Канаде, Норвешке, Сејшела и Шпаније придружити Американцима како би се обезбедиле воде Црвеног мора. Аустралија је најавила слање мале групе војног особља, али не и бродове или авионе. Неке друге земље допринеће савезу, али су одабрале да остану анонимне, известио је АП.

Остин, који је већи део свог мандата провео у објашњавању оправданости америчког војног извлачења са Блиског истока, позвао је свих 39 држава чланица коалиције која под командом САД патролира водама региона да се придруже мисији „Чувар просперитета”. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху запретио је унилатералном акцијом: „Уколико нема међународне организације – пошто је ово глобални проблем – радићемо на томе да отклонимо поморску блокаду.”

Испоставља се да кључне арапске државе и даље вагају политичке ризике учешћа у заједничким поморским снагама названим „Комбинована борбена група 153”. Саудијска Арабија, чије су трупе директно ратовале са Хутима током грађанског рата, Египат и земље Залива, сем Бахреина, упадљиво нису на листи, што се тумачи њиховим покушајем да се дистанцирају од „безусловне” америчке подршке израелским операцијама у Гази које су довеле до губитка живота више од 20.000 палестинских цивила. Оман, који посредује између Хута и међународне заједнице, одбио је да притисне Хутије да престану са нападима, пошто прекид ватре у Гази има приоритет.

Постоје и економски разлози. Транзитна пловидба кроз Суецки канал је Египту прошле године донела приход од 9,4 милијарди долара, а рута од луке Адена је кључна за активност саудијске луке Џеда.

То што Израел не уважава апеле Вашингтона да, због страха од проширења сукоба, обори интензитет рата и што најближи амерички савезници у региону нису спремни да се укључе у поморску коалицију, говори да САД имају све мање утицаја на Блиском истоку. Америка засад користи једино оружје које има на располагању: оптужује Иран да је блиско повезан са нападима својих јеменских савезника. Бела кућа објавила је обавештајне податке на основу којих тврди да власти у Техерану паравојну милицију Хутија снабдевају ракетама и дроновима, као и тактичким обавештајним подацима.

„Знамо да је Иран дубоку умешан у планирање операција против комерцијалних бродова у Црвеном мору”, саопштила је гласноговорница Савеза за националну безбедност. „Немамо разлога да верујемо да Иран покушава да одврати Хуте од овог непромишљеног понашања.”

Шеф иранске дипломатије Хосеин Амир Абдолахијан је у више наврата демантовао да је Исламска Република одговорна за више од стотину досад забележених напада на бродовље које од мореуза Баб ел Мандеб плови ка Суецком каналу. „Заиста не желимо да се ова криза (у Гази) прошири, али САД интензивирају рат подршком коју дају ционистичком режиму”, каже он избегавајући да помене Израел. „Јемен доноси сопствене одлуке и поступа независно.”

Иранске званичнике и државне медије то не спречава да Хуте јавно хвале као саставни део „Осовине отпора”, која укључује разне регионалне групе, међу њима либански Хезболах и палестински Хамас. Ирански министар одбране Мохамед Реза Аштијани има јасну поруку Вашингтону и његовој коалицији: „Нико не може да тестира мишиће на подручју где ми држимо команду. Црвено море је наш регион.”

„Храбра акција Ансар Алаха (Хутија) у ограничавању кретања бродова ка окупираним територијама појачала је притисак на ционисте”, пише на мрежи „Икс” Али Шамхани, високи саветник иранског врховног вође, ајатолаха Али Хамнеија. „Сваки члан коалиције биће директан учесник убијања деце од стране ционистичког режима.”

Водећи конзервативни дневник „Кејхан” хвали супротстављање Хута планираној коалицији, док „Џаван”, лист иза кога стоји Исламска револуционарна гарда (ИРГ), аплаудира побуњеницима због спремности да се „достојанствено боре против прљаве коалиције”. Овде је велики публицитет добила изјава једног високог функционера Хута да „чак и да Американци успеју да мобилишу читав свет, наше војне операције неће престати”.

Абдел Малек ел Хути, један од лидера побуњеника који од 2015. контролишу највећи део Јемена укључујући и главни град Сану, тврди да ће у случају напада они узвратити циљајући „америчке ратне бродове, америчке интересе и америчку навигацију”.

Тензија у Црвеном мору, потенцијални нови фронт рата у Гази, очито не обара деценијску напетост у односима између Ирана и Америке, која је давно напустила воде Персијског залива и пренела се на читав Блиски исток.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa