Ложе за имућне

„Београдска арена” имућнијим грађанима у једногодишњи закуп нуди 68 ВИП ложа и двособни салон. Ове луксузно опремљене просторије на другом етажу, са по 10 до 15 балконских седишта и 40 места у ВИП салону понуђене су и компанијама и физичким лицима.

Ђорђе Милутиновић, директор „Арене”, каже да је до сада продато 12 ложа и то најмоћнијим компанијама, додајући да су у току договори који ће до краја године обезбедити власникеза још 30.

– Висина закупа одређује се тако што се цена улазница планираних, али и ванредних догађаја, повећава за 25 одсто и множи са бројем места у ложи, односно салону. Комитенти се уговором обавезују да ће платити сваки догађај у текућој години – објашњава Милутиновић.

Ниједно физичко лице још није показало интересовање за статусни симбол овог типа, док су лидери светског пословног света својим пословним партнерима омогућили привилегију праћења програма из престижних ложа. Њих 35 постављено је тако да пружају најбољи поглед на концертну бину и најквалитетнији аудитивни доживљај, а све су погодне за праћење спортских догађаја. Дизајн ентеријера осмислио је архитекта „Београдске арене” Влада Славица, али је закупцима остављена могућност да унутрашњост ложа и салона брендирају по сопственој вољи.

Елитни гости у „Арену” улазе кроз врата која су затворена за остатак публике, а на располагању су им и посебни лифтови. Они који су расположени да се експонирају могу да се „прикажу” на балкону, а уколико желе приватност то им омогућава стаклени зид иза кога се налазе удобне фотеље, шанк, тоалети, витрине за држање хране, прикључци за Интернет, велики плазма екран и друге погодности.

Међутим, уз једну ложу добијају се само два паркинг места у најужем прстену „Арене”, што је и највећи инфраструктурни проблем ове дворане. Велике гужве на улазима, које настају зато што 20.000 посетилаца жели да истовремено уђе у „Арену”, ускоро ће бити ублажене отварањем источног улаза.

– Источни улаз ћемо отворити чим набавимо контрадиверзиона врата – каже Милутиновић и додаје да би постојање кафеа или тржних центара унутар „Арене” мотивисало људе да пристижу мало раније.

Када не би убирала профит од спонзора, организације и реализације догађаја, „Арена” би годишње трошила око 1.500.000 евра из буџета града.

Мала сала површине 2.500 квадратних метара, намењена за припремне тренинге пред главна такмичења у великој дворани, због влаге и лоше изолације није у функцији. Паркет је „подигнут”, а кров прокишњава.

Директор „Београдске арене” очекује да ће средства за њено сређивање бити одобрена из буџета града за 2009. годину. У плану је и пуштање у рад теретане, чиме ће се повећати финансијски прилив.

Јасмина Крстић, пи-ар менаџер „Арене”, најавила је најинтересантније догађаје за наредних шест месеци међу којима су „Радост Европе”, турнир у стоном тенису,концерт Алише Киз, Жана Мишела Жара, затим наступ Емира Кустурице и „Забрањеног пушења”, тениски „Федерејшен куп”, Кинески национални циркус и још десетак музичких фешти.

И. Јешић