Турска војна „канџа” над Ираком и Сиријом

Година на измаку била је пуна изазова на Блиском истоку због крвавих сукоба у Гази и напада Хута на бродове у Црвеном мору. Односи у региону су се још више пореметили после обрачуна турске армије са „курдским терористима” који су нашли привремено уточиште на северу Ирака и у Сирији.

После недавног убиства дванаест турских војника у северном Ираку, који су имали своју базу за обрачун са курдским терористима, Анкара је, ко зна који пут, покренула прекограничну војну операцију, која ће се, како се најављује, наставити и у 2024. години. „Без обзира на то колика је цена, Турска неће дозволити присуство терористичких организација у северном Ираку и Сирији. Ми ћемо спречити терористичке структуре да се стационирају уз наше јужне границе”, каже Ердоган поводом погибије турских војника у планинама северног Ирака, где они последњих година имају своја упоришта и прате активности „курдских терориста” који су побегли из Турске и тамо припремају повремене упаде у Анадолију.

У Ираку и Сирији је сада настављена раније започета турска прекогранична операција под кодним називом „Канџа-катанац”. Последњих дана је „неутралисано” 56 терориста, то јест убијено, ухапшено или су се предали турским аскерима. Анкара већ годинама изводи операције у суседним земљама упркос протестима власти у Багдаду и Дамаску. Од 2016. године Анкара је организовала три велика војна упада: „Штит Еуфрата”, „Маслинова гранчица и „Извор мира”, како би спречила стварање „терористичког коридора” уз турску јужну границу.

У Анкари тврде да су у овој години неутралисали 2.150 припадника Радничке партије Курдистана (ПКК), која је забрањена и налази се на листи терористичких група и у Европској унији и у Америци. Она се већ четири деценије бори за већа права Курда, којих у Турској има, како се процењује, око петнаест милиона. У повременим оружаним сукобима досад је страдало више од 40.000 цивила, припадника снага безбедности и курдских побуњеника.

Повремени упади турске армије у суседне земље изазивају протесте у Ираку и Сирији. У Дамаску и Багдаду то доживљавају као угрожавање њиховог територијалног интегритета и суверенитета.

„Ердоган се понаша као некада османски освајачи”, истакао је недавно председник Сирије, Башар ел Асад. То је довело до поремећаја односа две суседне и некада пријатељске земље, које имају заједничку границу дугу 900 километара. Двојица председника, који су једно време били кућни пријатељи, нису се срели последњих петнаест година.

Прогон курдских терориста у Сирији довео је до поремећаја односа и између Анкаре и Вашингтона. Пентагон последњих година подржава тамошње прокурдске Јединице за заштиту народа пошто се истински боре против Исламске државе и других екстремних група. За Анкару они су терористи, сиријска „филијала” забрањене Радничке партије Курдистана.

У Анкари имају своје објашњење које није лако разумети. Они се, кажу, боре против тероризма на територији других земаља, одакле могу бити угрожени турски грађани који живе у пограничном подручју Анадолије ка Ираку и Сирији.