Turska vojna „kandža” nad Irakom i Sirijom

Godina na izmaku bila je puna izazova na Bliskom istoku zbog krvavih sukoba u Gazi i napada Huta na brodove u Crvenom moru. Odnosi u regionu su se još više poremetili posle obračuna turske armije sa „kurdskim teroristima” koji su našli privremeno utočište na severu Iraka i u Siriji.

Posle nedavnog ubistva dvanaest turskih vojnika u severnom Iraku, koji su imali svoju bazu za obračun sa kurdskim teroristima, Ankara je, ko zna koji put, pokrenula prekograničnu vojnu operaciju, koja će se, kako se najavljuje, nastaviti i u 2024. godini. „Bez obzira na to kolika je cena, Turska neće dozvoliti prisustvo terorističkih organizacija u severnom Iraku i Siriji. Mi ćemo sprečiti terorističke strukture da se stacioniraju uz naše južne granice”, kaže Erdogan povodom pogibije turskih vojnika u planinama severnog Iraka, gde oni poslednjih godina imaju svoja uporišta i prate aktivnosti „kurdskih terorista” koji su pobegli iz Turske i tamo pripremaju povremene upade u Anadoliju.

U Iraku i Siriji je sada nastavljena ranije započeta turska prekogranična operacija pod kodnim nazivom „Kandža-katanac”. Poslednjih dana je „neutralisano” 56 terorista, to jest ubijeno, uhapšeno ili su se predali turskim askerima. Ankara već godinama izvodi operacije u susednim zemljama uprkos protestima vlasti u Bagdadu i Damasku. Od 2016. godine Ankara je organizovala tri velika vojna upada: „Štit Eufrata”, „Maslinova grančica i „Izvor mira”, kako bi sprečila stvaranje „terorističkog koridora” uz tursku južnu granicu.

U Ankari tvrde da su u ovoj godini neutralisali 2.150 pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je zabranjena i nalazi se na listi terorističkih grupa i u Evropskoj uniji i u Americi. Ona se već četiri decenije bori za veća prava Kurda, kojih u Turskoj ima, kako se procenjuje, oko petnaest miliona. U povremenim oružanim sukobima dosad je stradalo više od 40.000 civila, pripadnika snaga bezbednosti i kurdskih pobunjenika.

Povremeni upadi turske armije u susedne zemlje izazivaju proteste u Iraku i Siriji. U Damasku i Bagdadu to doživljavaju kao ugrožavanje njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

„Erdogan se ponaša kao nekada osmanski osvajači”, istakao je nedavno predsednik Sirije, Bašar el Asad. To je dovelo do poremećaja odnosa dve susedne i nekada prijateljske zemlje, koje imaju zajedničku granicu dugu 900 kilometara. Dvojica predsednika, koji su jedno vreme bili kućni prijatelji, nisu se sreli poslednjih petnaest godina.

Progon kurdskih terorista u Siriji doveo je do poremećaja odnosa i između Ankare i Vašingtona. Pentagon poslednjih godina podržava tamošnje prokurdske Jedinice za zaštitu naroda pošto se istinski bore protiv Islamske države i drugih ekstremnih grupa. Za Ankaru oni su teroristi, sirijska „filijala” zabranjene Radničke partije Kurdistana.

U Ankari imaju svoje objašnjenje koje nije lako razumeti. Oni se, kažu, bore protiv terorizma na teritoriji drugih zemalja, odakle mogu biti ugroženi turski građani koji žive u pograničnom području Anadolije ka Iraku i Siriji.