Графен у фокусу истраживања научнице сутрашњице

Рођена је 1990. године у Вараждину. Већ има више коауторских радова објављених у научним часописима него што има година. Резултати њеног рада цитирани су у научној литератури 787 пута – за сада. Основне, мастер и докторске академске студије завршила је на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду. Доктор физичкохемијских наука постала је 2017. одбранивши дисертацију „Теоријска анализа функционализације графена за примене у конверзији и складиштењу енергије”. На свом матичном факултету наставник је на два општа предмета на основним студијама физичке хемије, као и на курсевима у вези са науком о материјалима на мастер и докторским студијама. Обожава да предаје студентима и преноси им знање и љубав према науци. Она је др Ана Доброта, доцент Факултета за физичку хемију у Београду, добитница великог броја награда, а однедавно и лауреаткиња престижног признања „За жене у науци” које се сваке године у Србији додељује само трима најуспешнијим младим научницама.

Као добар ђак у гимназији, Доброта каже, имала је велику муку да одлучи шта ће студирати. Преломни тренутак који ју је, напослетку, довео у свет науке догодио се на прагу високог образовања. Неодлучна, отишла је на Фестивал науке с вршњацима из одељења и професорком физике која их је повела. На штанду физичке хемије који јој је тада освојио пажњу, студенти су изводили различите експерименте дочаравајући шта су то физика и хемија у комбинацији као физичка хемија. На тој смотри науке, тада матуранткиња Ана схватила је да је физичка хемија њен будући позив. Главна тема њеног научно-истраживачког рада данас је наука о материјалима.

– Бавим се науком о материјалима која има пуно грана, али сам се посветила изучавању својстава неких иновативних материјала за њихове различите примене, рецимо за електрохемијску конверзију или складиштење енергије. Сад то може звучати компликовано, али такви системи су, на пример, неки нови типови батерија који би могли да се примене у рецимо сада популарним електричним аутомобилима. У фокусу мог истраживања је графен, наноматеријал који заиста има широку могућност примене у зависности од тога како се модификује. Посебно ме занимају метал-јонске батерије. Наука је, наравно, врло сложен механизам, увек захтева да се крене од основа да би се касније дошло до коначне примене. Ја сам на почетку тог ланца, бавим се фундаменталним делом, испитујем структуру материјала и њихова својства на атомском нивоу, а касније кроз сарадњу с колегама из других области долазимо до конкретних примена за рецимо мобилне батерије које су део наше свакодневице – објаснила је Доброта.

Ова млада дама српске науке која стоји раме уз раме са више од 4.000 добитница признања за научнице сутрашњице широм света, учествује у сарадњи Факултета за физичку хемију са КТХ институтом у Стокхолму (KTH Royal Institute of Technology) највећим у Шведској и једним од водећих универзитета технике и инжењерства у Европи, и то кроз научноистраживачки пројекат који траје од 2015. У оквиру ове сарадње трипут је боравила на КТХ институту као гостујући истраживач у укупном трајању од приближно пет месеци.

– Рођена сам у Вараждину али откад знам за себе живим у Београду, где сам завршила и основну школу и гимназију и уписала Факултет за физичку хемију на коме сам завршила и основне, мастер и докторске студије. Докторирала сам 2017. и наставила да радим на факултету прво као асистент, сада као доцент. Слободно време најрадије проводим с породицом и пријатељима. Неко време била сам и инструкторка зумбе. Волим да читам, слушам музику и да учим стране језике. Тренутно учим португалски – предочила је Доброта на уручењу награде „За жене у науци”.

То велико и вредно признање, истакла је, за њу представља ветар у леђа и враћање фокуса на то колико је наука важна.

– Као што слоган овог програма каже „Свет не може без науке, а наука не може без жена” – мислим да је то жива истина. За мене је ова награда заиста јако значајна. Стигла је у тренутку када сам почела да сумњам у сврху онога чиме се бавим, дала ми је подстрек, вратила ентузијазам, подсетила ме да је оно што радим важно – напомиње Доброта.