Како се "воле" стрип у Новоме Саду

Те 1975. године Бане је срео Тозу и настао је стрип серијал "Поручник Тара" познат многим генерацијама које су тада стасавале. Тоза је Светозар Обрадовић чију је књигу "Новосадски стрип", антологију 42 аутора пореклом или радом везана за новосадску стрип сцену, објавила недавно издавачка кућа "Прометеј". Треба ли рећи одакле је издавач?
Обимна књига тврдог повеза и великог формата на 257 страна садржи кратке биографије и библиографије аутора након којих су исти представљени својим цртежима или сценаријима. Да видимо, шта то повезује десетине људи осим љубави према деветој уметности и чињенице да су рођени или живе и раде у Новом Саду?

Дакле, већина аутора заљубила се у стрип још у кратким панталонама, многи су научили да читају и пишу захваљујући таблама са цртежима и облачићима, а неки, као Фрања Страка, сматрају да би "пролупали" да нема цртања. Тако, директно чинећи јаку конкуренцију крупним и лепим словима "Политике" која су описменила бројне генерације, ови људи су причајући приче у квадратима направили од Новог Сада престоницу стрипа на просторима некадашње Југославије. А, занимљив податак, Светозар Обрадовић неке од њих никад није видео и зна их само преко њиховог рада.

Младост Бернарда Панасоника

Рецимо, о аутору серијала "Мачак Марко и лажљиви Жарко" Озрену Бачићу Обрадовић, упркос великим напорима, није успео ништа да сазна осим имена и презимена. На месту остављеном за Бачићеву фотографију стоји велики црни упитник. Занимљив је случај Зорана Јањетова, који је познатији у Француској но диљем своје прилично умањене земље. Како је једном рекао гостујући у Београду, хиљаде Француза чекају у реду за његов аутограм када се појави на неком тамошњем фестивалу, а овде је познат шачици познавалаца. У књизи је представљен својим раним стрипом "Младост Бернарда Панасоника". Између осталог, за Јањетова пише да је у четвртој години почео да троши стрипове, и да бесомучно уноси у себе шпијунске, јапанске филмове о Годзили и оне научнофантастичног жанра.

Свакако би био велики пропуст да се у овом приказу не помене име Бранислава – Банета Керца. Од првих разреда основне школе такмичио се у цртању са аутором ове антологије, а заиста озбиљне кораке у стрипу њих двојица праве од 1975. Банетови серијали "Кобра" и "Кет Клоу" освојили су Скандинавију, познати амерички издавач објавио је неколико свезака ове јунакиње, а за Немце је цртао серијал посвећен рушењу Берлинског зида, који  је објављен на 14 језика. Сигурно му је било лепо тада у друштву Моебијуса, Енкија Билала, Била Гибонса и других великих уметника.

Још један аутор антологије доживео је успех у Европи и "преко баре". Сибин Славковић почео је 70-их година илуструјући дечје листове "Тик-Так" и "Дечје новине", а као стрип аутор дебитовао је у "Политикином Забавнику" са серијалом "Браћа". За америчку кућу "Dark Horse" нацртао је и објавио четири епизоде стрипа Маска, а значајне успехе постигао је и као колориста.

Доајен Школе стрипа

И на крају, да не заборавимо аутора захваљујући коме је антологија угледала светлост новосадског неба (стићи ће надамо се и у друге градове). Светозар – Тоза Обрадовић је рођени Новосађанин који је за 32 године рада створио јунаке стрипа као што су поручник Тара, Кет Клоу, Кобра, Нинџа... Радови су му објављивани у Италији, Немачкој, Француској, Данској, Норвешкој, САД... Неколико година своје каријере посветио је младим ауторима, предајући Школу стрипа на "Новосадском отвореном универзитету" и водећи Стрип радионицу. После успешног излета у истраживачко новинарство, Тоза се све више враћа узбудљивом и маштовитом свету стрипа.

Из антологије се може сазнати и да су се први стрип аутори у Југославији појавили 1953, али још сиромашни издавачи нису могли дуготрајније да објављују више издања. Наравно, то је утицало да неки од њих просто "испаре" и одустану од стрипа. Боља времена долазе поменуте 1975, када новосадски аутори офанзивно запоседају стрип сцену бивше нам земље. Онда су дошле деведесете, како би отпевао још један познати Новосађанин, а последице празнине која је наступила у стрип издаваштву још се осећају. Зато је књига "Новосадски стрип", поред заживелих фестивала посвећених деветој уметности, сјајна прилика да млади цртачи упознају традицију стрипа и виде како су то некад радили они који су данас признати, не само овде.

Немојте помислити да је ово једна од антологија које представљају радове аутора који су своје "отпевали" и завршили. Петар Алаџић, Небојша Бачић, Саша Јовановић, Горан Ђукић Горски, Владимир Бурсаћ... кажу да нису рекли последњу реч у стрипу и да главно тек следи!