Тренд или истинска потреба

Број беба рођених царским резом у Србији готово се удвостручио у односу на 1998. годину, недвосмислено показују статистичке бројке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Од 66.989 порођаја, колико их је у нашој земљи било пре тачно десет година, 3,147, или 4,7 посто, завршило се царским резом, док је на исти начин 2007. године порођено 7,95 одсто трудница. Бројке у већим српским градовима једнако су алармантне: прошле године царским резом рођено је 20,45 одсто београдских беба, у Новом Саду 17,20 одсто, а 14,14 процената Нишлијки избегло је класичне порођајне муке.

Српкиње у овом феномену, изгледа, нису усамљене: поређења ради, 1965. године, када су порођаји царским резом у САД први пут избројани, установљено је да се 4,5 одсто тамошњих трудница тако породило, док је прошле године свако треће америчко новорођенче „царски” дошло на овај свет.

Лаици пораст броја невагиналних порођаја углавном доводе у везу са помодарством и линијом мањег отпора („зашто бих се мучила ако не морам”, или „и кума Мира се тако породила, зашто не бих и ја”), наводном лекарском могућношћу да додатно зараде или „размаженошћу” данашњих трудница. Насупрот томе, српски акушери међу најчешће разлоге опредељивања за порођај царским резом наводе повећање броја патолошких трудноћа будућих мајки, које се упућују у опремљеније здравствене центре у великим градовима, постојање „репова из прошлости” у виду поновљених царских резова, при чему је већа вероватноћа да ће гинеколози лакше и брже донети одлуку да и наредну трудноћу на исти начин окончају, као и снажнији притисак на праћење резултата рада лекара, који се данас много чешће него у ранијем периоду суочавају са кривичним тужбама ако се вагинални порођај заврши неповољно.

Операција високог ризика

Иако већина жена верује да је неупоредиво веће олакшање донети наследника на свет царским резом, гинеколози ово сматрају једном од највећих предрасуда – будући да се породиља у таквом стању нимало не осећа као царица, јер је реч о једној од најризичнијих операција које медицина познаје.

– Велика је парамедицинска заблуда да је царски рез једноставан захват. Степен потенцијалног крварења може се поредити са прскањем слезине или аорте, будући да породиља нажалост може изгубити много крви за изузетно кратко време. Једна од најбаналнијих последица царског реза јесте постоперативна анемија, која се обично коригује препаратима гвожђа. Решење за обе компликације је и примање туђе крви или плазме, што је ризично без обзира на све провере у службама трансфузије, при чему и имунолошки одговор на крвни трансплантат може бити негативан. Такође, понекад се јавља сепса, као и после било које операције. Затим, боравак у болници је дужи, а опоравак понекад траје недељама, што може у великој мери да умањи радну способност породиље. Може доћи до уринарних инфекција и стерилитета, постпорођајне депресије, честе су повреде бешике и касније појава прираслице у трбуху, а међу ретким последицама је чак и сплет црева – објаснио је за „Политику” примаријус доктор Дејан Малетић, начелник Центра за гинекологију и акушерство Клиничко-болничког центра Звездара у Београду. Он је нагласио да царски рез нема никакве предности у односу на природни порођај, да никако није мања траума ни за бебу ни за мајку, а статистика показује да је исход по плод много бољи ако се дете роди природним путем.

Према речима др Малетића, бебин први удах је неретко отежан приликом царског реза, а током овог опасног захвата плодова вода, која код обичног порођаја проласком кроз родницу бива природно истиснута из дететовог респираторног система, може изазвати зачепљење крвних судова мајке. Такође, будући да се ради о једном дубоком резу трбушног зида и материце, „царски” порођај је, ма колико парадоксално то звучало, много болнији од природног: после попуштања анестезије често је данима потребно „кљукање” аналгетицима. Будуће мајке треба да знају и то да после ове операције лучење млека „креће” од 24 до 36 сати касније, па је потребно користити вештачко млеко. Такође, може доћи до попуштања шавова, а препоручује се и да се породиље неко време чувају већих напора док им се унутрашњи органи и лигаменти материце не врате на место. Да анестетици не би дошли у контакт са бебом, неопходно је да дете напусти материцу најраније три и најкасније десет минута од почетка захвата.

Србија је једна од земаља у којима будућа мајка нема законско право да тражи порођај царским резом.

Када је операција неизбежна

– Мој лични став је да и код нас треба законом омогућити трудници да тражи царски рез. Наравно, свакој треба изложити све ризике и аргументе против таквог њеног захтева. Ипак, не треба бити стручњак па закључити да је вагинални порођај природнији и здравији. Акушери КБЦ Звездара не излазе у сусрет породиљама које без икаквих индикација инсистирају на томе да им се уради царски рез – закључује начелник Центра за гинекологију и акушерство Клиничко-болничког центра Звездара.

Како тврде стручњаци, овај захват је неизбежан искључиво ако се процени да би природни порођај могао да угрози живот мајке, па су тако неке од апсолутних индикација изузетно крварећи порођаји, централно постављена материца, превремено одлубљивање постељице и толико уска карлица мајке да се такав порођај не може завршити вагинално, иако је, наравно, свака трудноћа „случај за себе”.

– Код нас је уврежено мишљење да се после вантелесне оплодње порођај мора завршити царским резом, али за то не постоји увек медицинско оправдање. Поред тога, карлични положај бебе још се може сматрати нормалним, али ако овакав порођај „затком” не иде својим током, треба га прекинути и прећи на царски рез. Такође, ако се индикације за операцију не понављају, нема разлога да се следећа трудноћа не заврши класичним порођајем, али он мора бити веома озбиљно праћен – каже примаријус др Дејан Малетић, додајући да се као аргумент за царски рез понекад узима у обзир и веома јак страх труднице од природног порођаја, али и да Базедовљева болест није индикација за операцију.

Међу неким од заблуда које припаднице „лепшег пола” често „негују” јесте и та да се жене са високом диоптријом морају по сваку цену породити царским резом јер ће им од напора прснути крвни судови ока, тј. да ће им се мрежњача „одлубити”. На питање колико је оправдан страх ако се затрудни убрзо после царског реза, примаријус др Малетић каже:

–Не треба ићи на абортус само зато што је прошло мало времена од царског реза, јер је ризик од повреда материце приликом киретаже у првим месецима после операције прилично велики. Ипак, мој би савет био да прођу бар две године до следеће трудноће и евентуално следећег царског реза – сматра наш реномирани акушер.