Незаборављени принц попа

У раним јутарњим часовима 16. октобра 2007. године на аутопуту Београд–Загреб код хрватског места Нова Градишка у тешкој саобраћајној несрећи погинуо је Тоше Проески. Ретки су били они који су остали равнодушни на вест да је један млади човек на тако трагичан начин изгубио живот. Данима су се његови обожаваоци у Македонији, Србији, Хрватској, Словенији уписивали у књиге жалости, палили свеће, интернет форуми били су пуни изјава саучешћа његовој породици…

Ни после годину дана од погибије Тошета Проеског, једног од најомиљенијих певача на простору бивше Југославије, популарни Македонац није заборављен. Напротив. О томе сведоче интернет-сајтови који су протеклих дана били пуни коментара његових обожавалаца.

„Само једном Бог даје човека као што си ти”, „Био си ми најбоља утеха док сам пролазио кроз најгоре дане у животу”, „Ех, где си сада да нам запеваш ону нашу `Игру без граница`”, „Боже, чувај нам најлепшег анђела на небу”, само су неки од коментара који су се протеклих дана могли прочитати на Интернету.

Постхумно му је додељена титула почасног грађанина Републике Македоније, у родној земљи издате су поштанске марке са његовим ликом, а пре десетак дана одржан је велики концерт на градском стадиону у Скопљу посвећен Тошету Проеском на коме су наступиле звезде са простора бивше Југославије са којима је трагично преминули певач сарађивао. Гоца Тржан, Тони Цетински, Леонтина, Биља Крстић, Аки Рахимовски, Жељко Самарџић… само су неки од њих.

Још за живота био је један од најпопуларнијих певача на просторима бивше Југославије. У својој краткој каријери објавио је шест студијских албума. Нису га волели само у родној Македонији, већ на читавом подручју бивше Југославије, као и у дијаспори. Називали су га принцем балканског попа зато што је био један од ретких певача који је после ратова деведесетих успео да превазиђе новонастале државне границе.

Тодор Тоше Проески рођен је 1981. године у македонском граду Крушеву. Прославио се нумерама „Пушти ме” и „Остани до крај”. Био је студент Музичке академије у Скопљу коју, нажалост, није успео да заврши. Пре пет година тријумфовао је на „Беовизији” са песмом „Чија си”. Управо тај тренутак сматрао је прекретницом у својој каријери.

Представљао је Македонију на Песми Евровизије 2004. године у Истанбулу и освојио је 14. место са нумером „Life”, а био је и регионални амбасадор Уницефа.

Пре годину и по дана, тачније на Дан заљубљених, одржао је свој први велики концерт у Београдској арени. Био је веома узбуђен пред наступ.

– Морам признати да ми се желудац помало окреће од позитивне треме. Певати у Арени после Здравка Чолића, Фила Колинса и Бајаге за мене је велика част– говорио је тада.

Последњи албум под називом „Игра без граница”, када није ни слутио да ће то бити крај његове прекратке музичке каријере, објавио је почетком августа 2007. године.

Често је причао о томе колико га испуњавају породица, пријатељи и сусрети са публиком. Једном је чак рекао да „можда и превише воли музику”. Увек је са великом љубављу и радошћу причао о свом родном месту Крушеву.

– Мој једини дом и место где се осећам као код куће јесте Крушево, град у коме сам провео своје детињство и где живе моји родитељи. Мој живот је кућа путујућа, али то ми не смета зато што изузетно волим свој посао, а путовање увек иде заједно са њим.