Nezaboravljeni princ popa

U ranim jutarnjim časovima 16. oktobra 2007. godine na autoputu Beograd–Zagreb kod hrvatskog mesta Nova Gradiška u teškoj saobraćajnoj nesreći poginuo je Toše Proeski. Retki su bili oni koji su ostali ravnodušni na vest da je jedan mladi čovek na tako tragičan način izgubio život. Danima su se njegovi obožavaoci u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji upisivali u knjige žalosti, palili sveće, internet forumi bili su puni izjava saučešća njegovoj porodici…

Ni posle godinu dana od pogibije Tošeta Proeskog, jednog od najomiljenijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije, popularni Makedonac nije zaboravljen. Naprotiv. O tome svedoče internet-sajtovi koji su proteklih dana bili puni komentara njegovih obožavalaca.

„Samo jednom Bog daje čoveka kao što si ti”, „Bio si mi najbolja uteha dok sam prolazio kroz najgore dane u životu”, „Eh, gde si sada da nam zapevaš onu našu `Igru bez granica`”, „Bože, čuvaj nam najlepšeg anđela na nebu”, samo su neki od komentara koji su se proteklih dana mogli pročitati na Internetu.

Posthumno mu je dodeljena titula počasnog građanina Republike Makedonije, u rodnoj zemlji izdate su poštanske marke sa njegovim likom, a pre desetak dana održan je veliki koncert na gradskom stadionu u Skoplju posvećen Tošetu Proeskom na kome su nastupile zvezde sa prostora bivše Jugoslavije sa kojima je tragično preminuli pevač sarađivao. Goca Tržan, Toni Cetinski, Leontina, Bilja Krstić, Aki Rahimovski, Željko Samardžić… samo su neki od njih.

Još za života bio je jedan od najpopularnijih pevača na prostorima bivše Jugoslavije. U svojoj kratkoj karijeri objavio je šest studijskih albuma. Nisu ga voleli samo u rodnoj Makedoniji, već na čitavom području bivše Jugoslavije, kao i u dijaspori. Nazivali su ga princem balkanskog popa zato što je bio jedan od retkih pevača koji je posle ratova devedesetih uspeo da prevaziđe novonastale državne granice.

Todor Toše Proeski rođen je 1981. godine u makedonskom gradu Kruševu. Proslavio se numerama „Pušti me” i „Ostani do kraj”. Bio je student Muzičke akademije u Skoplju koju, nažalost, nije uspeo da završi. Pre pet godina trijumfovao je na „Beoviziji” sa pesmom „Čija si”. Upravo taj trenutak smatrao je prekretnicom u svojoj karijeri.

Predstavljao je Makedoniju na Pesmi Evrovizije 2004. godine u Istanbulu i osvojio je 14. mesto sa numerom „Life”, a bio je i regionalni ambasador Unicefa.

Pre godinu i po dana, tačnije na Dan zaljubljenih, održao je svoj prvi veliki koncert u Beogradskoj areni. Bio je veoma uzbuđen pred nastup.

– Moram priznati da mi se želudac pomalo okreće od pozitivne treme. Pevati u Areni posle Zdravka Čolića, Fila Kolinsa i Bajage za mene je velika čast– govorio je tada.

Poslednji album pod nazivom „Igra bez granica”, kada nije ni slutio da će to biti kraj njegove prekratke muzičke karijere, objavio je početkom avgusta 2007. godine.

Često je pričao o tome koliko ga ispunjavaju porodica, prijatelji i susreti sa publikom. Jednom je čak rekao da „možda i previše voli muziku”. Uvek je sa velikom ljubavlju i radošću pričao o svom rodnom mestu Kruševu.

– Moj jedini dom i mesto gde se osećam kao kod kuće jeste Kruševo, grad u kome sam proveo svoje detinjstvo i gde žive moji roditelji. Moj život je kuća putujuća, ali to mi ne smeta zato što izuzetno volim svoj posao, a putovanje uvek ide zajedno sa njim.