Колико ће Зеленског да кошта „Кракен"

Напади на цивиле у руском граду "грешка су и глуп потез Зеленског" , закључују аналитичари. Кад се чинило да предстоји смиривање ратних дејстава, на видику били преговори, овај чин сада убрзава спиралу рата.

Владимир Путин обећао је 1. јануара да ракетни удари на цивиле у Белгороду „неће проћи некажњено“. У нападу 30. децембра, у граду је погинула најмање 21 особа, међу којима четворо деце, а рањено је 111 особа, укључујући 17 деце. Све жртве су били цивили и нема назнака да су украјинске снаге гађале војне циљеве. У удару није погинуо ниједан руски војник.

Мете у Белгороду су биле клизалиште, спортски центар и универзитет.

Већ 2. јануара уследили су нови напади украјинских оружаних снага на Белгород,  причињена штета је знатно мања. Украјинци су напали и Доњецк, а овај напад је опет био усмерен на цивиле.

Руске обавештајне службе обавестиле су Путина  да је напад на Белгород изведен директно по наређењу Зеленског. Ову операцију је извела формација Кракен, која је јединица специјалних снага под командом Главне управе војно-обавештајне службе (ГУР), коју води Кирил Буданов.

Јединица “Кракен”

Према Русима, теренски командант „Кракена” одговоран за Белгородску операцију био је Сергеј Величко. Величко је раније служио у пуку Азов, који многи сматрају неонацистичком и антисемитском групом познатом по својој безобзирности.

Јединица „Кракен” се налази у североисточном делу Харковске области. Она није део украјинске војске и под директном је командом Главне обавештајне управе.

Руска страна тврди да су ракете које су испалили Украјинци биле опремљене касетним бојевим главама. Претходно су Сједињене Државе пребациле у Украјину пошиљку напредне конвенционалне муниције калибра 155 мм, која је касетна муниција, што је одлука коју су Американци донели углавном зато што су остали без конвенционалне муниције од 155 мм. Не зна се да ли су гранате за украјински МЛРС или чешки вампир опремљене касетним делом, али ни Украјинци ни Чеси још нису демантовали извештаје о употреби касетне муниције у Белгороду.

Аналитичари сматрају да се нападом на цивиле у Белгороду, Зеленски надао да ће пољуљати морал руских власти, пише АТ. Али ефекат се показао супротним. Направио је грешку која за њега прети да постане „смртни бумеранг“.

И ово није била празна претња. Од 31. децембра, руске снаге су лансирале око 50 дронова на различите циљеве у Украјини. А 1. јануара је већ било 90 дронова. Али најснажнији напади догодили су се 2. јануара, када су забележена најмање три таласа удара беспилотних летелица и ракетних напада на различите циљеве у Украјини.

Чини се да су напади 2. јануара значајно ослабили украјинску противваздушну одбрану, посебно у Кијеву. Русија је испалила 11 до 13 хиперсоничних пројектила Кинжал.

Начелник Генералштаба Оружаних снага Украјине Валериј Залужни рекао је да су Украјинци оборили 11 пројектила Кинжал, али није пружио доказе. Према неким извештајима, Кинжали су заправо погађали циљеве у Кијеву, а из украјинске ПВО није примећена реакција.

Такође се наводи да је у нападима коришћен дрон Геран-2, руска верзија иранског дрона камиказа Шахед-136.

Цивили као колатерална штета

Руси већ неколико месеци гађају украјинска војна постројења, као и електроенергетску инфраструктуру и системе водоснабдевања у украјинским градовима и местима. Сада ће их интензивирати. Руси обично тврде да су њихови напади на стамбене зграде били несрећни случај, или да су их заправо погодиле залутале украјинске противваздушне ракете, или да су цивилне зграде служиле као војна командна места, спаваонице за украјинске и стране војнике, или чак обавештајних центара.

Са своје стране, Украјина је увек тврдила да Русија циља цивиле.

Постоји озбиљно несагласје између стратешке визије Зеленског и позиције врховног команданта Оружаних снага Украјине Валерија Залужног. Залужни се активно залаже да се украјинске снаге повуку на одбрамбене положаје, покушају да минимизирају своје губитке и одупру се било каквим покушајима Руса да прошире границе непријатељстава изван региона Доњецка и Запорожја. Залужни је остао тих о Криму, али нема убедљивог разлога да се верује да је полуострво његов примарни војни циљ.

У међувремену, Зеленски жели да осигура да ток новца, оружја и финансијске помоћи настави да тече у Украјину из Сједињених Држава и Европске уније. Такође је уверен да може пољуљати хомогеност руских власти и можда чак довести до свргавања Путина. На бојном пољу, Украјинци стално губе тло под ногама, посебно на територијама западно од Бахмута и код Авдијевке. Украјина наставља да трпи огромне губитке у разним сукобима дуж линије контакта, која већ почиње да се помера ка западу.

Али Зеленски тврди да ће напади на руске градове ојачати подршку Запада. Ово изгледа мало вероватно. Велики улог и велики ризик је преузео.

Сасвим је могуће да ће такви напади довести до потпуно другачијих резултата за Украјину и њене присталице. Русија, која је већ оптужила Чехе за пребацивање пројектила у Кијев, може, на пример, да казни такве добављаче оружја, што ће, заузврат, резултирати проширењем граница сукоба.

Велики улог, велики ризик

Чак и ако Руси ограниче своје борбе на Украјину, ту земљу предстоје друге опасности. Најважнији је губитак подршке запада. Тактички, Украјинци су се испоставили као аматери. Други важан фактор је промена политичке ситуације у Европи. Док су неки у Пољској можда вољни да се боре против Руса, другде има мало ентузијазма и политичке промене су све ближе. То се односи чак и на Британце, који су ватрени присталице Украјине од самог почетка и изјавили да су спремни да наставе борбу. У овом тренутку, Британији понестаје оружја и залиха (или новца), а њена конзервативна влада може бити поражена на биралиштима. Напади Зеленског на руски град, били оправдани или не, грешка су, закључују аналитичари. Путин је признао “да све кува у њему” због погибије толико цивила у Белгороду. Познајући га, знају да ће да се “освети и казни”. Кога, па наредбодавца, што није алузија него озбиљан закључак.