Прво најбоље ствари

Док доносимо одлуке битне за постизање личних циљева и узвраћање другима, време је да замислимо које су то позитивне промене које можемо донети свету у наредних дванаест месеци. Бацајући светло на моћ чињења добра, време је да размислимо о томе како можемо да проширимо свој утицај да бисмо учинили све што је у нашој моћи.

Глобално, све земље су обећале да ће решити све велике светске проблеме до 2030. године, кроз такозване циљеве одрживог развоја. Светске владе су се окупиле 2015. да би обећале како ће окончати глад, сиромаштво и болести, да ће искоренити корупцију, климатске промене и рат, да ће обезбедити радна места, развој и образовање, заједно са збуњујућим низом великих и мањих обећања као што је развој урбаних вртова. Нажалост, минуле године су чак и УН признале да смо у томе били прилично неуспешни. Кад обећавамо све, то значи да нам ништа није приоритет.

Морамо инсистирати на томе да наши политичари постану реални 2024. и да се прво фокусирају на најефикасније политике. И у нашим сопственим празничним даривањима на сличан начин треба да тежимо да постигнемо што више добрих ствари за сваки утрошени долар.

Заједно са својим трустом мозгова, Копенхашким консензусом, последњих година сарађивао сам с више од стотину водећих светских економиста и неколико добитника Нобелове награде како бих открио где свако од нас најбоље може да помогне.

Наши бесплатни, ревидирани налази, који се такође могу прочитати у књизи „Прво најбоље ствари”, нуде мапу пута за 12 најпаметнијих иницијатива политичарима широм света. Они истичу доказана решења за упорне проблеме која доносе огромне користи по ниској цени. То су политике као што су обезбеђивање више мрежа против комараца за борбу против маларије, додатака исхрани за труднице како би се повећале могућности за бебе и пре него што се роде, или боље правне заштите како би се осигурала права сиромашних фармера на њихову земљу, повећавајући продуктивност.

Све у свему, политичари би могли да издвајају само 35 милијарди долара годишње – што представља грешку приликом заокруживања у већини светских преговора – да би обезбедили огромну корист: примена ових 12 политика спасила би 4,2 милиона живота годишње и учинила да сиромашнија половина света добија билион долара више сваке године. У просеку, сваки уложени долар донео би невероватна 52 долара социјалне помоћи.

Али баш као што ови свеобухватни циљеви треба да инспиришу и усмеравају политичаре, њима такође треба да се руководимо док дајемо сопствене прилоге како бисмо помогли да 2024. буде боља.

Морамо се више фокусирати на епидемију туберкулозе. Туберкулоза је излечива већ дуже од 50 година, али и даље убија више од 1,4 милиона људи годишње. Решење је прилично једноставно: Побрините се да више људи добије дијагнозу и олакшајте пацијентима да истрају с терапијом, што је потребно током исцрпљујућих шест месеци. Многе организације се залажу за ова једноставна решења, а ви им можете помоћи. Сматрамо да би требало да владе на сличан начин повећају обим свог финансирања. Само 6,2 милијарде долара годишње могле би спасе милион живота сваке године у наредним деценијама. Сваки уложени долар донео би невероватних 46 долара социјалне помоћи.

Такође, треба да обратимо пажњу на јефтине и ефикасне начине за унапређење наставе деци у школама. Таблети с образовним софтвером који се користе само један сат дневно током године коштају само 21 долар по ученику и резултирају наставом која би обично трајала три године. Полуструктурисани наставни планови могли би да учине да наставници предају ефикасније, удвостручујући резултате наставе сваке године за само девет долара по ученику. Као појединци, можемо донирати организацијама које обављају невероватан посао у овим областима, широм Африке и ван ње. А владе би, за мање од 10 милијарди долара годишње, могле колективно драматично да побољшају образовање за скоро пола милијарде ученика основних школа у сиромашнијој половини света, постижући тако на дужи рок повећање продуктивности од 65 долара за сваки потрошен долар.

А могли бисмо много више да помогнемо у здрављу мајке и детета. Истраживање показује да је једноставан пакет политика које побољшавају приступ основној нези и планирању породице невероватно моћан – и многе организације данас улажу много напора у овим областима. Ако бисмо могли да убедимо политичаре да издвоје мање од пет милијарди долара годишње, могли бисмо да спасемо животе 166.000 мајки и 1,2 милиона новорођенчади годишње.

У свих 12 политика које смо идентификовали постоје инспиративне организације које обављају невероватан посао. То су области у којима наше донације – и свака додатна државна потрошња – могу имати највећи утицај.

Пружа нам се прилика да се ослободимо круга негативности у којем се вртимо. Време празника, са својим тренуцима размишљања и славља, тера нас да застанемо и сагледамо позитивне аспекте наших живота и света уопште. Хајде да за 2024. одлучимо не само да помогнемо више, већ да помогнемо боље. Хајде да се у наредних дванаест месеци усредсредимо на давање најефикаснијег доприноса који ће највише утицати на стварање бољег света.

Председник Копенхашког консензуса и гостујући сарадник Хуверовог института Универзитета Станфорд, аутор књиге „Прво најбоље ствари”