Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уставни суд БиХ без судија из РС

Дошло је до највеће уставноправне кризе у постдејтонској Босни и Херцеговини, каже Милан Петковић, посланик Српског клуба у Представничком дому парламента
Уставни суд БиХ без судија из РС
Са једне раније седнице највише правосудне институције (Фото Уставни суд БиХ)

Од нашег дописника
Сарајево – Са почетком ове године Уставни суд БиХ остао је и званично без иједног судије из Републике Српске. Судији Миодрагу Симовићу мандат је истекао још крајем претпрошле године, а његов колега Златко Кнежевић отишао је, на сопствени захтев, у превремену пензију. Одласком Кнежевића, као јединог преосталог судије Србина, у Уставном суду од девет судија, колико би требало да их буде, остало је шест – двоје бошњачких, један хрватски и троје страних судија из Албаније, Немачке и Швајцарске. О избору једног недостајућег хрватског судије Бошњаци и Хрвати већ месецима неуспешно преговарају.

Правни стручњаци сагласни су да Уставни суд БиХ без српских судија нема легитимитет и да је практично престао да постоји. Из Српске стиже и порука да недостајуће судије Српска неће бирати све док се не усвоји закон о Уставном суду БиХ и не оконча мандат страним судијама које је изабрао Европски суд за људска права.

Радомир Лукић, професор уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву, каже да је чињеница да Уставни суд БиХ више не постоји у пуном и правном капацитету.

„Покушај Уставног суда да ради без српских судија, односно судија из Републике Српске, једнак је ’декларацији о независности БиХ’, то јест – да све може и без Срба. Е па не може! У том смислу може се рећи да Уставни суд БиХ, као легитимна уставноправна институција, више не постоји, било то коме драго да чује или не”, изричит је професор Лукић.

Ситуацију с којом се на почетку ове године суочио Уставни суд БиХ, посланик Српског клуба у Представничком дому парламента БиХ адвокат Милан Петковић разуме као највећу правосудну, али и уставноправну кризу из које је могуће изаћи једино доношењем закона о Уставном суду БиХ.

„Дефинитивно је дошло до највеће правосудне, али и уставноправне кризе у постдејтонској БиХ и једини могући излаз је доношење закона о Уставном суду, о чему српски представници константно говоре. За то су заинтересовани и хрватски представници, јер и они подржавају ту идеју”, изјавио је Петковић за Срну.

Правник Огњен Тадић подсећа да су тројица председника СДА (старији и млађи Изетбеговић и Сулејман Тихић), као и неки други, више од две деценије рушили Дејтонски споразум преко већине у Уставном суду коју су чиниле стране судије са судијама које је делегирала СДА. „Та антидејтонска активност толико је добила маха, а њени инспиратори толико су се занели у томе да су се процеси потпуно измакли контроли и све је кренуло у правцу угрожавања и самог мира у БиХ”, каже Тадић.

Ако остане садашње стање, у Уставном суду БиХ 2026. године биће само стране судије, јер ће у међувремену и двоје судија Бошњака и један судија Хрват отићи у пензију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.