Година почела са више новорођених дечака

У првој секунди нове године у највећем породилишту у нашој земљи рођени су дечак и девојчица – у Гинеколошко-акушерској клиници „Вишеградска” свет је угледао син Драгице Конић и кћерка Иване Митровић, а осим истог дана и часа рођења ова деца деле и исту породичну судбину, јер су обоје четврто дете у породици. Међутим, готово у свим већим градовима Србије, у првим минутима и сатима 2024. године рођени су дечаци – у ГАК „Народни фронт” два минута после поноћи родио се дечак, прва беба у Крагујевцу била је мушког пола, нови становник Ниша такође је био дечак који је на свет стигао у 4.37 минута, док је Милан Марић прва беба која је рођена у новосадском породилишту „Бетанија”.

Професор др Александар Стефановић, директор Гинеколошко-акушерске болнице у Вишеградској, истиче да се у овој болници годишње у просеку роди педесет дечака више него девојчица и додаје да се та витална статистика не мења већ годинама.

„Готово у свим земљама света однос између новорођених дечака и девојчица у складу је са законима природе, па то важи и за Србију. Међутим, пренатални тестови који су нам омогућили да у раном стадијуму трудноће сазнамо да ли је плод здрав или има неке генетске аномалије истовремено откривају и ког је пола беба, а ова чињеница се понекад злоупотребљава па се абортира плод нежељеног пола”, истиче наш саговорник.

Ако је судити према графиконима Републичког завода за статистику, јачи пол биће бројчано надмоћнији током целе календарске године. Статистика, наиме, говори да се сваке године у Србији у просеку роди око 2.000 дечака више него девојчица – у 2022. години у матичне књиге рођених уписано је 32.266 дечака и 30.434 девојчице, док је годину дана раније рођено 30.209 девојчица и 31.971 дечак. Национална демографска статистика сведочи да се у Србији на сто девојчица рађа 105 дечака, што нас сврстава у земљу са „нормалним” односом између мушких и женских беба. Закони биологије, наиме, говоре да се у свим земљама света на сто девојчица рађа између 104 и 107 дечака, а ако се овај однос поремети значи да власти одређене државе жмуре на појаву тзв. селективних абортуса, односно чињеницу да жене прекидају трудноћу када на пренаталним тестовима открију да носе девојчицу. Стручњаци Уједињених нација израчунали су да би до 2030. године могло да буде рођено чак 4,7 милиона жена мање, а ако се тренд селективних абортуса настави, до 2100. године биће рођено чак 22 милиона жена мање.

Међутим, иако Србија спада у земље са уобичајеним односом новорођених дечака и девојчица, јер се у нашој земљи сваке године роди између две и три хиљаде дечака више него девојчица, број жена у одраслој популацији увелико премашује број припадника јачег пола – подаци изведени из последњег пописа становништва говоре да у Србији живи око 180.000 дама више него мушкараца. Бројке говоре да су мушкарци у бројчаној „предности” до 39 године, а онда њихов број почиње да опада – педесетогодишњих жена има хиљаду више него мушкараца, у шездесетим је број дама већи за око 4.000, а у седамдесетим чак за десет хиљада. И осамдесетогодишњакиње су у бројчаној предности од 9.000 у односу на своје вршњаке. Ако бисмо анализирали узроке ове парадоксалне виталне статистике, намеће се утисак да мушкарци неоправдано носе титулу „јачег” пола. Наиме, они живе краће, чешће оболевају од фаталних болести, чешће дижу руку на себе, више конзумирају алкохол и психоактивне супстанце, због чега су и чешће виновници насиља и саобраћајних несрећа. Када се томе дода да мушкарци раде теже и опасније послове и ређе иду код лекара, не треба да чуди да они живе чак пет година краће од жена.

Иако наука још не располаже са дефинитивним одговором на питање зашто се рађа више дечака него девојчица, стручњаци претпостављају да је природа хтела да направи баланс између биолошки слабијег (мушког) пола и биолошки јачег (женског) пола. Наиме, мушки фетуси теже опстају од женских, петина свих превремено рођених мушких беба умире у поређењу са 14 одсто девојчица. Више дечака умире по рођењу, а синдром изненадне смрти беба се чак 1,5 пута чешће јавља код дечака. Стопа смртности дечака два пута је већа у тинејџерском периоду, због чега жене већ у 36 години по бројности премашују број мушкараца на планети. У највећем броју развијених земаља, жене у просеку живе пет до седам година дуже од мушкараца, а стоту годину живота дочека осам жена у односу на једног мушкарца.