СПЦ и њени верници сутра славе Бадњи дан

Православни верници који поштују јулијански календар сутра обележавају Бадњи дан, који најављује најрадоснији хришћански празник Божић, дан рођења Исуса Христа.

Бадњи дан је последњи дан божићног поста, а уједно и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.

На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.

У Храму светог Саве у Београду литургија ће почети ујутру у девет сати, паљење бадњака у 16 часова, а бденије биће од 17 часова. Архијерејска божићна литургија почеће у поноћ.

Патријарх Порфирије дочекаће Божић са српским народом на КиМ, у Пећкој патријаршији.

На Бадњи дан испред Храма светог Саве традиционално ће, после литургије, бити ломљена божићна чесница, преноси Танјуг.

Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште.

Назван је по сеченој грани храста - бадњаку, светом дрвету Словена.

И за сечу Бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.

По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.

По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.

Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.

Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дељан од дрвета. Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог Бадњу бацили у ватру.

Смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.

Када се унесу печеница, Бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар „Рождество твоје”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, сарма, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Бадњи дан и Божић нераздвојни су не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Народни обичаји око Бадњег дана стари су вековима и до данас се доста њих изгубило или заборавило.

Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог.

Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.