Прва Српкиња на врху Манаслу

 Десеточлана експедиција „Манаслу 2008” успела је да, после више од месец дана успона, пободе заставу Србије на 8136 метара висине и освоји Манаслу, по висини осми врх Хималаја. У тиму Драгана Јаћимовића, вође експедиције, нашла се и двадесетшестогодишња Кристина Нина Ађанин, прва жена из Србије којој је пошло за руком да освоји овај врх. Вођа експедиције је, како каже, презадовољан постигнутим успехом.

– Ове године на Манаслу је дошло 350 врсних пењача. Неки од њих су већ освојили свих 14 врхова виших од 8000 метара. На врх се попело нешто мање од тридесет од којих су десеторо чланови наше експедиције. На тим висинама природа није на нашој страни и многи пењачи одустају због лавина, снега, јаких ветрова и губитка комплетне опреме. Успели смо захваљујући томе што нас је било много и што смо радили заједно – објаснио је Јаћимовић на јучерашњој конференцији за новинаре и подсетио да је само за основне трошкове потребно око 8.000 евра по особи.

Прва дама из Србије која је освојила Манаслу каже да се вреди борити за тренутке проведене на врху.

– Иако сам на врху била дуже него што се препоручује, чини ми се да су то били најкраћи моменти у мом животу. Својим једним делом сам још на Хималајима – пренела је утиске Кристина Ађанин.

Како је објаснила, силазак јој је био тежи од успона, јер је покушала да помогне у спуштању повређеног француског алпинисте.

– Бити дуго у снегу на тим висинама и носити терет веома је тешко. Ипак, надам се да ћу већ у марту следеће године имати прилику да учествујем у походу на Монт Еверест, највиши врх на планети – рекла је ова храбра девојка која је, према речима других чланова експедиције, била највећи оптимиста у тиму.

Јаћимовић посебно истиче значај шерпаса, који су настањени у подножју Хималаја и од којих зависе сви алпинисти. Сматра да је минимизирање њихове улоге неоправдано и да 90 одсто алпиниста не би успело да освоји врхове без њихове помоћи. Занимљиво је да је човек који се највише пута попео на Монт Еверест управо шерпас Анг Рита који је овај врх освојио чак 11 пута.

Нина Ађанин провела је на врху нешто више од сат времена, али не препоручује се задржавање дуже од двадесет минута.

– Уколико се неко попне на висину између 6.900 и 7.400 метара без боце са кисеоником, као што је то учинила Нина, није проблем да буде на врху толико времена. Ипак, 15 до 20 минута је сасвим довољно. Без боце са кисеоником на висини од 8000 се не умире, али се губи доста енергије неопходне за повратак – појаснио је Јаћимовић.

Чланови ове експедиције су први из региона југоисточне Европе који су се попели на врх Манаслу. Нису посустали ни пред јаким ветровима, лавинама, снегом... И, без обзира на све тешкоће, слажу се у једном – за такве тренутке вреди живети.

Како је задовољно закључио Драган Јаћимовић, није битан само врх. Битан је пут до врха, а они који знају тајну уживају на том путу.

Иначе, име планине води порекло од санскритске речи „маниас” што значи интелект или душа, прва ју је освојила јапанска експедиција давне 1956. године.