Врхунски програми за Ере

Ужице – Казаљке су се у поноћ поклопиле и Ужице је ушло у годину у којој је престоница културе Србије. Спремно да од оближњег Чачка (чим гране пролеће) званично преузме то звање., као и обавезу да оправда ову почаст добијену од Министарства културе, те уз стотине милиона динара улагања у нове и постојеће установе, садржаје, врхунске програме направи видан искорак у културном животу.

Ужичани ће тако у овој години имати привилегију да гледају и слушају водеће филхармоније, хорове и фолклорне ансамбле Србије, ревију филмова свог Ужичанина оскаровца, нове представе попут оне о Маги Магазиновић, садржајније фестивале, музичко-сценске програме, разноврсне концерте, стручне скупове, приказе уметничких стварања у простору... Прва штампана књига на тлу Србије, „Рујанско четворојеванђеље” из оближњег манастира Рујно, добија ново фототипско издање у сарадњи са Шафариковим институтом из Прага и САНУ. Спрема се још толико другог, укупно више од 200 програма, на понос невеликом граду у циљу квалитетног спајања културног наслеђа и локалних особености са савременим стваралаштвом.

Престоница културе у „ерској престоници” биће, нема сумње, један од кључних овдашњих подухвата у 2024. години. То је у новогодишњој честитки потврдила градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић. Наводећи приоритетне пројекте и циљеве града, поменула је и титулу престонице културе уверена да ће Ужице, као центар највећих културних збивања, у потпуности испунити очекивања.

Било је већ најава о томе шта ће, у склопу овог програма, обележити културни живот града на Ђетињи у 2024. години. Зна се да нови сјај и сцену већ добија Велика сала Градског културног центра, а у овој години ће се изградити Дечји културни центар, Музеј керамике, легат Љубомира Симовића у Народној библиотеци, Динарско-рибарско насеље у Мокрој Гори, „Стаза светлости” у клисури Ђетиње, уз обнову куће сликара Михаила Миловановића у Рибашевини.

Поједине детаље о културним и уметничким програмима који ће бити приређени открива за наш лист Бранислав Митровић, председник ужичке градске скупштине и координатор тима за припрему пројекта националне престонице културе. Он најављује да ће церемонија свечаног преузимања те титуле од Чачка бити 21. марта на градском тргу у Ужицу, са атрактивним музичко-сценским садржајем, након чега током године следи организовање више од 200 разних програма. Реализоваће их не само ужичке установе културе (уз додатни буџет за те намене) него и удружења, појединци, образовне установе... Стога ове године град први пут расписује посебан конкурс за културне садржаје (од осам милиона динара) намењен удружењима грађана.

– У години престонице културе у Ужицу ће наступити Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар и хор Радио-телевизије Србије, Биг бенд, Национални ансамбл „Коло”, хор „Колибри” и други значајни извођачи. Спровешћемо програм „Ужице град мурала”, пројекат израде уметничких скулптура у простору. Урадићемо фототипско издање „Рујанског четворојеванђеља” захваљујући томе што нам је Шафариков институт из Прага обезбедио копије 300 страница оригинала те прве књиге, јединог сачуваног примерка. У овој години Ужичка гимназија слави 185, а ужичка Црква Светог Ђорђа 180 година постојања па ће се и поводом тога организовати манифестације. Покренута је важна прича о враћању овдашње најстарије хидроцентрале (старе 124 године) под надлежност града Ужица. То су само неки од многобројних садржаја које припремамо. А знаменити Ужичани који су стварањем оставили посебан траг: Милутин Ускоковић, Мага Магазиновић, Љубомир Симовић, Михаило Миловановић и оскаровац Стив Тешић, лучоноше су пројекта престонице културе. Ту нам је град партнер Бањалука, за учешће су заинтересоване и многе амбасаде. Повећан је износ предвиђених средстава за цео пројекат: око 500 милиона динара укупно ће уложити држава и град Ужице – каже за „Политику” Бранислав Митровић.

Да тако изазовна година крене у позитивном духу, град Ужице је омогућио сјајним концертом Сергеја Ћетковића, одржаним 2. јануара на Тргу партизана. Сергеју је ово био први наступ пред Ужичанима у четврт века дугој каријери, а публика је на сасвим испуњеном тргу уживала у његовом програму. Том концерту предгрупа су били најмлађи ужички трубачи, оркестар 17-годишњег Милована Петровића, унука мајстора трубе Милована Мића Петровића (коме је у Ужицу подигнут споменик) и синовца познатог Дејана Петровића. Млади Милован је на свом првом значајнијем наступу показао завидно умеће и потврдио да свирање трубе, које је вековна традиција ужичког краја, увек има наследнике.