Смањили јогурт, поскупели гас ...

Последњи талас поскупљења хране и гаса од невероватних 60 одсто, септембарско повећање рачуна за комуналије за осам одсто и најава да до краја године грађане очекују и скупљи телефонски импулси, градски превоз, а у Београду вероватно и још једно поскупљење даљинског грејања, просечна домаћинства у Србији довешће до још већих финансијских искушења. Само први рачуни за гас по новој цени од 41 динар за кубни метар износиће безмало две трећине просечне зараде исплаћене у августу – 33.131 динар. А домаћинство које користи тај енергент за грејање треба да покрије и остале издатке. По рачуници званичне статистике, само издаци за храну и безалкохолна пића, према резултатима последње анкете, у месечним примањима просечне породице сада учествују са више од 43,5 одсто.

Иако је протеклих неколико месеци на папиру бележена чак дефлација, у јулу 1,1 одсто, у тањиру се ипак догађала инфлација.

Цене појединих производа у највећим домаћим трговинским ланцима од децембра прошле године у „Максију”, „Темпу” и „Родићу”, скочиле су чак 25 одсто. Највише је поскупело месо, па је тако у новембру прошле године свињски бут без костију могао да се купи за 350 динара, док ових дана килограм свињске шницле премашује 500 динара. Драстично су поскупели и сувомеснати производи. Они квалитетнији сада премашују 1.200 динара за килограм.

Јунетина је у просеку скупља 100 динара за килограм, док је пилетина отишла за неколико десетина динара по килограму. Међу рекордерима у поскупљењу је и уље, које кошта за око четвртину више него прошле зиме. У корпи се нашло и брашно по ценама вишим за најмање пет одсто, што је „погурало” и поскупљења слаткиша. Тако је популарни кекс „пти бер” у новембру могао да се купи за 59, док сада кошта 75 динара. Иако је кућна хемија и даље скупа, у последњих девет месеци она је изгледа најбоље одолевала поскупљењима, а цене неких артикла су чак и падале.

Додуше, шећер је код појединих трговаца јефтинији него у ово време прошле године, али су зачини поскупели. На само четири основна артикла као што су уље, шећер, млеко и килограм свињског меса потрошачи сада издвајају више од 200 динара, што је за петину више него крајем прошле године.

Републички завод за статистику је саопштио да су трошкови живота у септембру, у односу на претходни месец, били у просеку виши за 0,9 одсто. Али, у поређењу са децембром прошле године „живот је поскупео” за 6,8 процената.

Статистичари кажу да су цене пољопривредних производа у септембру биле више него у августу за два одсто, али када се упореде овогодишње цене воћа и поврћа са прошлогодишњим, разлика је драстична. Нарочито када је реч о паприци, која је због временских услова који јој нису погодовали, троструко скупља него лане. Због тога су многе породице одустале од прављења зимнице.

После сезоне годишњих одмора поскупела су и јаја и риба.

Пре недељу дана поскупело је и пилеће месо, и то за око 10 одсто, па је у односу на септембар прошле године цена пилећег меса виша за око 18 динара. Иако су стручњаци упозоравали да се криза у живинарству тек може очекивати, јер после догађаја у „ Агроживу”, ниједна компанија није заузела овај значајан удео на тржишту, њихове слутње су се већ обистиниле. Или ће нас криза тек стићи са новим ценама ове врсте меса која је за многе била замена за скупу свињетину.

– Трошкови живота су у односу на септембар прошле године порасли за 10,6 одсто. Највише је поскупела храна 15,3 и дуван и пића 12,3 одсто. Плате су, посматрано за август у односу на исти период прошле године реално расле 5,5 одсто – каже Саша Ђоговић, сарадник Института за истраживање тржишта.

Ову годину, готово је сигурно, завршавамо са најмањим растом стандарда него што смо навикли протеклих осам година, када су годишње стопе биле и двоцифрене. Према садашњим показатељима, не може се очекивати битније побољшање, као ни повећање куповне моћи.