Јубилеј Спутњика

Лансирање првог вештачког сателита у орбиту, совјетског "Спутњика 1", 4. октобра 1957. године означава почетак космичке ере човечанства. Обележавајући 50. годишњицу овог догађаја Пошта Србије је на дан лансирања сателита емитовала пригодну поштанску марку номинале 46 динара.
За стварање првог вештачког сателита најзаслужнији је Сергеј Корољев, совјетски научник, главни "кривац" за стварање совјетске производње ракетно-космичке технике и ракетног наоружања СССР-а, отац совјетске космонаутике. Под његовим вођством створено је совјетско стратешко ракетно оружје средњег домета и интерконтинентална ракета.

Сергеј Корољев имао је необичну судбину. У Москву је поново дошао 1953. године, након смрти Јосифа Стаљина, из сибирског гулага у којем је, под оптужбом да подрива власт, издржавао казну копајући руду.

Свет је за овог научника сазнао, на жалост, годинама после његове смрти. Чак је тадашњи совјетски вођа, Никита Хрушчов обавестио Нобелов комитет да иза успеха "Спутњика" стоји читав совјетски народ, а не Сергеј Корољев, који хоће да се утркује за најчувенију награду. Након смрти Корољева 1966. године запад је сматрао да иза замашног програма стоји академик Леонид Седов.

Лансирање "Спутњика" обављено је са научно-истраживачког полигона који је данас познат под називом космодром Бајконур. Први сателит састојао се од две полулопте од алуминијумске легуре пречника 58 цм и тежине свега 85 килограма. Гумени обруч између две спојене полулопте обезбеђивао је херметичку затвореност сателита. Сателит је лансиран помоћу ракете носача. Свега 315 секунди након старта "Спутњик" се одвојио од ракете носача и почео да емитује сигнале "бип", "бип", који су дубоко узнемирили становнике САД.

У "Спутњик" је уграђена научна мерна опрема и два радио-предајника за емитовање измерених података на Земљу. Подаци су слати са четири штап антене у облику бодљи од 2,4 до 2,9 метара. Радио-предајници радили су на учестаности од 20 до 40 мегахерца, чије је сигнале требало сви да чују, посебно радио-аматери, иако је лебдео на висини од 250 километара. Како је једном приликом Корољев рекао сателит је био лоптастог облика јер је и сама Земља таква. "Спутњик 1" је за 93 дана обишао Земљу преко 1.400 пута и прешао око 60 милиона километара пре него што је 4. јануара 1958. године ушао у горње слојеве атмосфере и у њима изгорео.

Званично је "Спутњик 1", као и нешто касније "Спутњик 2", Совјетски Савез лансирао у складу са на себе преузетим обавезама по Међународној години геофизике 1957. Захваљујући подацима примљеним у том периоду стручњацима је први пут омогућено одређивање горњих слојева атмосфере и добијање података о простирању радио-таласа у јоносфери, као и провера теоријске поставке о извођењу вештачких сателита на путању око Земље.

Мотив на марки је стилизован приказ сателита. Ликовну обраду марке урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда, док је стручну сарадњу пружио Миливој Југин, инжењер ваздухопловства из Београда.

Марке су штампане у новосадској штампарији "Форум" техником вишебојног офсета у шалтерским табачићима од 10 комада марака. На дан емитовања марке ДП "Југомарка" је пустила у оптицај пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.

Б. С