Расте дуг за кредите

Грађани Србије су на крају септембра за банкарске кредите дуговали 316,97 милијарди динара. Дужничко бреме се од почетка године повећало 7,4 одсто, а грађани највише дугују за стамбене зајмове– 136,4 милијарде динара. Дуг за кров над главом, који банкама ваља отплаћивати наредне две или три деценије, порастао је од почетка године чак 33,2 одсто.

Број грађана који касне са отплатом кредита за сада, упркос ниском стандарду, није забрињавајући.За разлику од необезбеђених хипотекарних кредита у Америци, који су изазвали глобалну кризу, у Србији је од 15.000 стамбених зајмова само 25 стигло на суд због дужег кашњења у отплати рата. Истина, на крају септембра учешће доцње у дугу по основу свих банкарских кредита износило је 1,6 одсто, што је благо повећање у односу на почетак године, када је 1,2 одсто дужника каснило са отплатом доспелих обавеза преко 60 дана.

Како су показали подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије, највећи раст у првих девет месеци забележилису пољопривредни кредити – 127,8 одсто, па је дуговање по тој врсти позајмица достигло 17,9 милијарди динара.

Дуг за готовинске кредите био је на крају септембра „тежак” 113,5 милијарди динара. Да су се грађани морали одрећи доскора најомиљенијих кеш позајмица потврђује податак да је дуг од почетка године смањен за 11 одсто. За наменске, односно потрошачке кредите дуг је износио 17,7 милијарди динара и од почетка године смањен је за 27,3 одсто.

Иначе, укупан дуг по банкарским кредитима у Србији на крају септембра је износио1.037 милијарди динара. Статистика показује да је то повећање од 19,8 одсто од почетка године. Само дуг предузећа порастао је 26,3 одсто, на 682 милијарде динара, а предузетника за 24,7 одсто, достигавши 38 милијарди динара.

Б. Думић

----------------------------------------------

Све више кредитних картица

Број кредитних картица у Србији порастао је од почетка године за 6,4 одсто и сада их у новчаницима има око 1,2 милиона корисника. Како су показалиподаци Удружења банака Србије, порастао је и број корисника кредитних картица, за 5,1 одсто, односно на око 911.000.

На крају септембра износ одобреног лимита по кредитним картицама износио је 78,2 милијарде динара, а коришћено је око 52 одсто те суме, односно 40,8 милијарди динара.

Такође је повећан и број текућих рачуна грађана од почетка године за 12,9 одсто, достигавши безмало шест милиона, а број корисника рачуна порастао је 8,9 одсто, на скоро четири милиона.

Износ дозвољеног прекорачења или омиљене позајмице по текућем рачуну готово је исти као на почетку године.Повећан је за 0,3 одсто и на крају септембра износио је 38,6 милијарди динара.