Прво код нотара, па пред матичара

Предбрачни уговори нису резервисани само за филмске звезде и богате наследнике који хоће да се финансијски осигурају ако једног дана престане љубав и почне „рат”. О томе размишља и обичан народ. Будући супружници у Србији ретко се одлучују да своју љубав „ставе на папир”, али има и оних који хоће да буду сигурни шта ће се догодити ако током брака један супружник вредно ради и зарађује, а други се само проводи и расипа. Уговор у којем пише ко ће добити кућу, а ко стан, коме ће припасти слике, коме ауто, па чак и подела покућства представља правни посао, као и брак. Јер, љубав и страст доводе до правних последица као што је старатељство над децом и подела имовине.

Брак је уговор, исто као и развод, ако је споразумни. Уговор о браку потписује се пред матичарем, а решење о разводу у суду. Ипак, брачни другови се понекад обраћају јавним бележницима када желе да јасно дефинишу имовинске односе у току трајања брака и у случају развода.

Досадашња искуства из канцеларија јавних бележника говоре да оваквих уговора нема много. Најчешће их, у складу са договором партнера, јавни бележници солемнизују, и такве исправе достављају надлежном катастру непокретности како би катастар донео решење и унео одговарајуће измене – наравно, уколико се ради о непокретностима.

– Последњих година се уочава незнатан пораст брачних уговора закључених пре ступања у брак, колоквијално често називаним предбрачним, а које оверавају јавни бележници. Овим уговорима будући супружници тачно дефинишу шта је чија посебна имовина и чија ће бити имовина стечена у браку. Наиме, према Породичном закону, имовина стечена радом у току брака представља заједничку имовину партнера, али закон оставља могућност да се имовински односи другачије уреде брачним уговором. Тај уговор поред имовинских може да регулише и друга питања, али све одредбе морају бити допуштене, о чему јавни бележник води рачуна – кажу у ЈКС.

Оно што супружници наследе у току брака је њихова посебна имовина и никада не спада у брачну. Мираз и девојачка спрема одавно су избрисани из нашег законодавства. Па ипак, поставља се питање како ће се делити приходи од посебне имовине, рецимо од издавања куће коју је жена као посебну имовину донела у брак, или како поделити пословни простор који је муж имао док је био момак, али је невеста својом зарадом од посебне имовине уложила у опрему и реновирање простора у коме је муж потом радио и остваривао приход.

Ако се они, у случају развода, договоре како ће поделити стечену имовину, у којој је свако од њих учествовао и посебном имовином, онда јавни бележник може да овери њихов споразум.

Јавни бележници још не оверавају споразумне разводе, али солемнизују уговоре о подели имовине брачних партнера у случају развода. Они предлажу да се и споразуми о разводу убудуће могу оверавати у њиховим канцеларијама, што би додатно растеретило судове у ванпарничним поступцима. Процедура за развод била би код нотара бржа и једноставнија. Судови би тада водили само спорове по тужбама.

– У случају да оба супружника постигну споразум о разводу брака, они имају могућност да у присуству јавног бележника потпишу формални уговор, у којем се наводи споразум о заједничком вршењу родитељског права и правична расподела заједничке имовине. Након тога, они могу проследити овај споразум, са својим захтевом за развод брака уз обострану сагласност, надлежном суду. И у случају такве околности, суд има овлашћење да испита уговор који је претходно потписан код нотара, посебно у вези са уговором који се односи на самостално или заједничко вршење родитељског права. То је зато што је одговорност суда да осигура да потписани аранжман буде у најбољем интересу детета – каже јавни бележник Горан Андрић, члан Извршног одбора ЈКС, који је о овој теми говорио на Копаоничкој школи природног права, у оквиру панела о могућим проширењима надлежности нотара у ванпарници.

Иако јавни бележник нема званичну улогу у разводу бракова, они често преузимају одговорност да саслушају супружнике и сачине споразум на основу њихових изјава. Ако пар постигне овај споразум, често ће то бити признато од стране суда и укључено у пресуду којом се брак разводи, каже Андрић.

Навео је званичне податке Републичког завода за статистику, за 2022. годину – током те године у Србији је закључен 32.821 брак, што представља пораст од 0,2 одсто у односу на претходну годину. У исто време разведено је 9.813 бракова, од чега нешто више од половине чине бракови са малолетном децом – 52 одсто.

Према подацима Првог основног суда у Београду, у 2022. години је поднето 513 тужби за развод брака и 773 споразумна предлога за развод брака, док је до 11. децембра 2023. године у Први основни суд у Београду покренуто 479 тужби за развод брака и 724 споразумна предлога за развод брака.

У основном суду у Новом Саду за 2022. годину број споразумних развода је 689, а по тужби 471 предмет, док је за 2023. годину, до 13. децембра, број споразумних предлога био 700, а по тужби 468 предмета.

– У ситуацијама када нема малолетне или деце којима је продужено родитељско старање код споразумног развода брака, улога суда своди се првенствено на констатовање развода брака у изреци пресуде. Јавни бележник је сасвим компетентан да то исто учини уместо судије и на тај начин не само да убрза и поједностави поступак већ и растерети судове – каже Горан Андрић.

Други закључак је у вези са ситуацијама када има малолетне деце или деце којима је продужено родитељско старање код споразумног развода брака.

– У тим случајевима јасна је намера законодавца да за ту врсту одлуке постоји јавни интерес суверена да преиспита улогу заједничког или појединачног родитељског старања. Међутим, и ту се намеће питање зашто ту улогу не би могао да врши и јавни бележник, уз рецимо обавезно присуство адвоката и обавезно давања мишљења центра за социјални рад, као додатна обезбеђења заштите интереса малолетне деце, односно деце којима је продужено родитељско старање – објаснио је Горан Андрић.

Уколико има било каквог спора међу странкама, јавни бележник би морао да донесе решење којим упућује странке да свој спор реше пред судом, исто као и у случају да нема деце, али нема споразума међу странкама.

Развод код јавног бележника

Јавни бележници у европским земљама имају различиту улогу у разводу брака. У неким државама нотари немају никакву улогу, већ целокупну процедуру развода спроводе судови. Такав је случај у Бугарској, Хрватској, Малти, Великој Британији, Швајцарској, Црној Гори, Словачкој, Северној Македонији, Чешкој Републици и Турској.

У Србији, Немачкој, Андори, Белгији, Литванији и Мађарској нотари имају улогу у разводу брака, али брак разводи суд. Постоје и правосудни системи у којима јавни бележник спроводи процедуру око развода брака, без улоге суда. Неке државе дозвољавају развод брака код јавног бележника само уколико не постоје деца.

У Француској и Грчкој посао јавног бележника се своди само на чињеницу да забележи и овери уговор о разводу у коме нити учествује нити посредује нити даје правне савете. Нотарима је у Румунији дато овлашћење да одлучују шта је најбоље за дете. Они не само да проглашавају развод брака, већ у свом акту записују и договор супружника о старатељству над децом, посетама и висини надокнаде за издржавање.

У 2019. години нотари у Словенији преузели су од судова надлежност за споразумне разводе бракова у којима супружници немају малолетну децу. Поред нотарског акта о пристанку на развод брака, супружници морају склопити споразум о деоби заједничке имовине и о издржавању супружника који нема средстава за живот и незапослен је без кривице.