Ћелија недоступна Евлији Челебији

Прибој – На тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, окружен брдима, усред нетакнуте природе вековима стоји манастир Мажићи у истоименом селу. Иако асфалтиран, кривудави пут до њега веома је узак, нарочито у пролеће када га природа обгрли грањем дрвећа и околног жбуња. У месту где је некад боравило више од 500 калуђера, а где су околни становници били махом Срби и Бугари, већ годинама игуманија Евсевија Михајловић, како каже, живи „сама са Богом”. А и мештана Мажића је све мање.

Сматра се да је ова светиња настала у преднемањићком периоду, а оно што се засигурно зна јесте да је постојала почетком 13. века, о чему сведочи Студенички типик, који је написао Свети Сава 1208. године. Ту се, под именом Ораховица, помиње као један од шест најзначајнијих манастира тог доба, чији су монаси морали да буду присутни у избору студеничког игумана. За време владавине Османског царства више пута је уништаван и паљен, а први га је обновио краљ Милутин између 1282. и 1321. године.

Мажиће је током 17. века обишао турски путописац Евлија Челебија, који је манастир описао као лепо здање, богато украшено највећим драгоценостима. Он у мемоарима наводи и да је постојала једна ћелија у коју је желео да уђе, али му духовници нису дозволили. То је заправо био улаз у манастирску болницу, која је пажљиво чувана од радозналаца попут њега јер су податке одавали Османлијама. Његови списи годинама су били у домену спекулација јер је манастир од почетка 18. века био урушен до темеља и зарастао у шибље. Тек 1998, када је Завичајни музеј у Прибоју почео археолошка истраживања, уз подршку Министарства културе, утврђено је да је манастирски комплекс имао конаке и болницу.

Према речима мештана, све је било затрпано, а они су притекли у помоћ археолозима и моторним тестерама крчили пут. С обзиром на то да у средњовековном периоду у Србији нису постојале медицинске школе, операције су обављали монаси. Болница се налазила у згради поред цркве и састојала се од три просторије: две мање у које је могао да стане по један лежај и једне веће, у којој су вршени сложени хируршки захвати као трепанације и ампутације.

Скалпел за сечење дугих костију, наочаре, мали хируршки шестар и нож део су збирке из Мажића, која се сада чува у ризници манастира Свети Никола у Прибојској бањи. Постоји и други део болнице који, нажалост, није откопан јер се налази на приватном поседу, а власник није имао разумевања за истраживаче. Манастир је обновљен и освештан 2007, а Црква Светог Георгија добила је изглед какав је имала половином 13. века.

Враћању старог сјаја Мажића у почетку је највише допринео монах Кипријан. Када је ту премештен усред зиме, дане је проводио у цркви у молитви, а ноћи спавајући на клупи. Тако је било све док му народ није довезао камп приколицу. За време његовог управљања направљена је сала, а тим путем наставила је и игуманија Евсевија изградивши конак, у коме тек неколико пута годишње обитавају гости.

Братство православне омладине Прибоја „Свети деспот Стефан Лазаревић”, које делује у оквиру Епархије милешевске, редовно обилази игуманију и на њену иницијативу помаже мештане Мажића слабије финансијске ситуације. Ови хуманитарци ће традиционално пред Божић кренути од манастира по селу и у празничном духу поделити намирнице онима којима је помоћ најпотребнија. Учиниће то и за Васкрс и бар још једном у току године. Хуманитарне акције организују се уз благослов владике милешевског Атанасија.

Праисторијска локација

Током археолошких истраживања комплекса пронађене су праисторијске гробне хумке из бронзаног доба, али и римски гробови. Археолози су наишли и на темеље цркве из деветог и десетог века, на којима је касније подигнут манастир Ораховица.