Шта дели Американце

У годишњем прегледу својих истраживања током прошле године амерички истраживачки центар „Пју” дао је неколико најважнијих налаза до којих је дошао испитујући јавно мњење. Избор агенције даје општу слику америчког друштва и главне трендове: од неизбежне анкете о популарности републиканске и демократске странке, Доналда Трампа и других републиканских кандидата, преко поверења у актуелног председника Џозефа Бајдена, до тога колико Американаца четрдесетогодишњака оба пола до сада није загазило у брачне воде.

У америчком друштву забележен је до сада највиши проценат 40-годишњака који никад нису били у браку и њихов број износи сада четвртину целе популације у овом добу, док је 1980. износио само шест процената. Међу онима који се нису венчали до 40. године већински се убрајају мушкарци, афроамериканци и они без четворогодишње факултетске дипломе.

Показало се да релативно мали број Американаца види брак као кључан за испуњење живота у поређењу са задовољством на послу и пријатељством. Док већина каже да су посао или каријера у којој уживају (71 одсто) и блиски пријатељи (61 одсто) изузетно или веома важни за испуњен живот, много мање њих каже да им то испуњење пружају деца (26 одсто) или брак (23 одсто). Већи удео, у ствари, каже да имати децу (42 одсто) или бити у браку (44 одсто) није превише или уопште није важно.

Такође, у ери све веће примене вештачке интелигенције у свакодневном животу отприлике половина Американаца (52 одсто) каже да се осећа више забринуто него усхићено (10 одсто), што је резултат за 14 одсто виши у односу на прошлу годину. Неповерење у Врховни суд САД такође расте. Први пут за више од 30 година испитивања јавног мњења ставови Американаца према овој законодавној институцији више су негативни (54 одсто) него позитивни (44).

За разлику од 54 одсто негативних мишљења, повољан рејтинг суда опао је за 26 процентних поена од 2020. године, на 44 одсто, након низа пресуда које се односе на обарање афирмативне акције приликом уписивања на факултете (што значи да раса не може више да буде одлучујући фактор), ЛГБТК+ права и студентске зајмове.

У истраживању јавног мњења за председничку номинацију републиканске странке бивши председник Трамп има велику предност. Отприлике половина републиканских гласача (52 одсто) наводи Трампа као свој први избор за номинацију. Далеко мање њих наводи Де Сантиса (14 одсто), Ники Хејли (11), Вивека Рамасвамија (3) или Криса Кристија (1) као свој први избор за номинацију странке. С друге стране, Трампове присталице се издвајају по жељи за председничким кандидатом који ће се снажно залагати за политику коју захтевају републикански гласачи, чак и ако то отежава постизање неких других ствари које би могле да буду договорене с демократама. Отприлике шест од десет Трампових присталица (63 одсто) каже да је важније да се републикански кандидат фокусира на циљеве републиканске странке ако буде изабран, док њих 36 одсто каже да је важније да се кандидат странке фокусира на проналажење заједничког језика с демократама.

Подељеност у друштву је велика, а односи се и на став према лажним вестима, све присутнијим у медијском простору. Све већи удео одраслих у САД каже да би савезна влада требало да предузме кораке да ограничи ширење лажних информација на мрежи, чак и ако то утиче на слободу информисања. Удео одраслих Американаца који имају овакав став порастао је са 39 одсто у 2018. на 55 одсто у 2023. години. У прошлогодишњем истраживању 42 одсто одраслих имало је супротно мишљење, рекавши да влада треба да штити слободу информисања, чак и ако то значи да се могу објављивати лажне информације. Ипак, Американци и даље чешће кажу (65 одсто) да би технолошке компаније, а не америчка влада, требало да буду одговорне за ограничавање лажних информација на мрежи.

Партијски погледи на бивши „Твитер”, сада мрежу „Икс”, променили су се у последње две године, нарочито откако је Илон Маск преузео платформу у јесен 2022. Притом, ставови републиканских корисника према платформи постали су позитивнији, а демократских корисника негативнији. Према истраживању у марту прошле године, удео корисника републиканаца који су рекли да је мрежа „углавном лоша” за америчку демократију пао је са 60 одсто у 2021. на 21 одсто током 2023. Истовремено, удео републиканских корисника који су рекли да је платформа „углавном добра” за демократију порастао је током истог периода са 17 одсто на 43 процента.

Ставови демократа током тог временског периода кретали су се у супротном смеру: проценат демократа корисника „Икса” који су рекли да је платформа добра за америчку демократију смањен је са 47 одсто на 24, док је удео оних који су рекли да је лоша за демократију порастао, иако скромније – са 28 одсто на 35 процената.

Што се тиче подршке начину на који Бајден управља државом, 64 одсто Американаца сматра да он то не ради добро. Удео оних који одобравају Бајденов учинак опао је за пет процената од јануара до децембра 2023. године. Бајденов рејтинг је посебно пао међу демократама и само трећина њих (33 одсто) у односу на две трећине осталих одобрава његов радни учинак.