Šta deli Amerikance

U godišnjem pregledu svojih istraživanja tokom prošle godine američki istraživački centar „Pju” dao je nekoliko najvažnijih nalaza do kojih je došao ispitujući javno mnjenje. Izbor agencije daje opštu sliku američkog društva i glavne trendove: od neizbežne ankete o popularnosti republikanske i demokratske stranke, Donalda Trampa i drugih republikanskih kandidata, preko poverenja u aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, do toga koliko Amerikanaca četrdesetogodišnjaka oba pola do sada nije zagazilo u bračne vode.

U američkom društvu zabeležen je do sada najviši procenat 40-godišnjaka koji nikad nisu bili u braku i njihov broj iznosi sada četvrtinu cele populacije u ovom dobu, dok je 1980. iznosio samo šest procenata. Među onima koji se nisu venčali do 40. godine većinski se ubrajaju muškarci, afroamerikanci i oni bez četvorogodišnje fakultetske diplome.

Pokazalo se da relativno mali broj Amerikanaca vidi brak kao ključan za ispunjenje života u poređenju sa zadovoljstvom na poslu i prijateljstvom. Dok većina kaže da su posao ili karijera u kojoj uživaju (71 odsto) i bliski prijatelji (61 odsto) izuzetno ili veoma važni za ispunjen život, mnogo manje njih kaže da im to ispunjenje pružaju deca (26 odsto) ili brak (23 odsto). Veći udeo, u stvari, kaže da imati decu (42 odsto) ili biti u braku (44 odsto) nije previše ili uopšte nije važno.

Takođe, u eri sve veće primene veštačke inteligencije u svakodnevnom životu otprilike polovina Amerikanaca (52 odsto) kaže da se oseća više zabrinuto nego ushićeno (10 odsto), što je rezultat za 14 odsto viši u odnosu na prošlu godinu. Nepoverenje u Vrhovni sud SAD takođe raste. Prvi put za više od 30 godina ispitivanja javnog mnjenja stavovi Amerikanaca prema ovoj zakonodavnoj instituciji više su negativni (54 odsto) nego pozitivni (44).

Za razliku od 54 odsto negativnih mišljenja, povoljan rejting suda opao je za 26 procentnih poena od 2020. godine, na 44 odsto, nakon niza presuda koje se odnose na obaranje afirmativne akcije prilikom upisivanja na fakultete (što znači da rasa ne može više da bude odlučujući faktor), LGBTK+ prava i studentske zajmove.

U istraživanju javnog mnjenja za predsedničku nominaciju republikanske stranke bivši predsednik Tramp ima veliku prednost. Otprilike polovina republikanskih glasača (52 odsto) navodi Trampa kao svoj prvi izbor za nominaciju. Daleko manje njih navodi De Santisa (14 odsto), Niki Hejli (11), Viveka Ramasvamija (3) ili Krisa Kristija (1) kao svoj prvi izbor za nominaciju stranke. S druge strane, Trampove pristalice se izdvajaju po želji za predsedničkim kandidatom koji će se snažno zalagati za politiku koju zahtevaju republikanski glasači, čak i ako to otežava postizanje nekih drugih stvari koje bi mogle da budu dogovorene s demokratama. Otprilike šest od deset Trampovih pristalica (63 odsto) kaže da je važnije da se republikanski kandidat fokusira na ciljeve republikanske stranke ako bude izabran, dok njih 36 odsto kaže da je važnije da se kandidat stranke fokusira na pronalaženje zajedničkog jezika s demokratama.

Podeljenost u društvu je velika, a odnosi se i na stav prema lažnim vestima, sve prisutnijim u medijskom prostoru. Sve veći udeo odraslih u SAD kaže da bi savezna vlada trebalo da preduzme korake da ograniči širenje lažnih informacija na mreži, čak i ako to utiče na slobodu informisanja. Udeo odraslih Amerikanaca koji imaju ovakav stav porastao je sa 39 odsto u 2018. na 55 odsto u 2023. godini. U prošlogodišnjem istraživanju 42 odsto odraslih imalo je suprotno mišljenje, rekavši da vlada treba da štiti slobodu informisanja, čak i ako to znači da se mogu objavljivati lažne informacije. Ipak, Amerikanci i dalje češće kažu (65 odsto) da bi tehnološke kompanije, a ne američka vlada, trebalo da budu odgovorne za ograničavanje lažnih informacija na mreži.

Partijski pogledi na bivši „Tviter”, sada mrežu „Iks”, promenili su se u poslednje dve godine, naročito otkako je Ilon Mask preuzeo platformu u jesen 2022. Pritom, stavovi republikanskih korisnika prema platformi postali su pozitivniji, a demokratskih korisnika negativniji. Prema istraživanju u martu prošle godine, udeo korisnika republikanaca koji su rekli da je mreža „uglavnom loša” za američku demokratiju pao je sa 60 odsto u 2021. na 21 odsto tokom 2023. Istovremeno, udeo republikanskih korisnika koji su rekli da je platforma „uglavnom dobra” za demokratiju porastao je tokom istog perioda sa 17 odsto na 43 procenta.

Stavovi demokrata tokom tog vremenskog perioda kretali su se u suprotnom smeru: procenat demokrata korisnika „Iksa” koji su rekli da je platforma dobra za američku demokratiju smanjen je sa 47 odsto na 24, dok je udeo onih koji su rekli da je loša za demokratiju porastao, iako skromnije – sa 28 odsto na 35 procenata.

Što se tiče podrške načinu na koji Bajden upravlja državom, 64 odsto Amerikanaca smatra da on to ne radi dobro. Udeo onih koji odobravaju Bajdenov učinak opao je za pet procenata od januara do decembra 2023. godine. Bajdenov rejting je posebno pao među demokratama i samo trećina njih (33 odsto) u odnosu na dve trećine ostalih odobrava njegov radni učinak.