Нове технологије, унакрсна разматрања

Панчево – Супротстављено технологији, којој смо данас сви посвећени, налази се реалност испуњена различитим, готово апокалиптичним претњама по човечанство. Њих јесмо свесни, што делом и приказује изложба XVII НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ „Унакрсна разматрања – о последицама/cross talks – on aftermath”, отворена до 20. јануара 2024. године у Галерији савремене уметности у Панчеву. Посвећена новим технологијама које користимо на различите начине – стваралачке, репродуктивне и свакодневне, поставка представља радове који промишљају последице управо тих апокалиптичних дешавања.

„Понекад нисмо ни у стању да рашчланимо, да разазнамо почетак, средину и крај догађаја, као што је епидемија ковида и ратови, који нам битно промене живот. Радови девет уметника тако на различите начине сагледавају претње са којима смо суочени, истовремено поетизујући сам медиј, технологију и крећући се у широком распону, од филозофског до материјалног”, објашњава Милица Лапчевић, ауторка концепта изложбе, напомињући да је други заједнички чинилац радова време, односно како га приказати у дигиталном простору.

Тако је, рецимо, дело Луке Кликовца „Тајмскен” резултат рада специјално подешеним тајмером, који на механички начин даје сасвим другачији резултат, када покушамо да снимимо реалност. Ту је и „Нуклеарна зима” словеначке ауторке Саре Безовшек, која сакупља онлајн садржаје о нуклеарном рату и презентује их у форми колажа. Рад Владимира Шојата, бави се загађењем ваздуха као присутним у области фотографије и видеа, а публика има прилику да испроба апарат за мерење загађености ваздуха, постајући, истовремено, свесна протока времена. Директан пренос са једног граничног прелаза, рад је Предрага Миладиновића, где се он праћењем различите масе туриста, али и миграната бавио феноменом граница, вечно живим и динамичним просторима и тај рад је такође, на неки начин временски подешен. Уметница из Њујорка, Зорица Чолић, бавила се питањима какво тело желимо, шта нам нуди козметичка и хируршка индустрија, а какво тело заиста имамо, те да ли смо га уопште свесни и да ли нам је оно, можда, постало сувишно.

Сви ови радови, скреће пажњу Лапчевић, пут су ка неком сазнању, јер заоштравају питања до оне мере до које заправо добијамо нови ниво свести, шта су геномени нашег времена. Ту је рад Данице Бићанић, која је спаљивала одређене поруке на папиру и пепео сачувала и то је један дубоко мистични рад, пун ритуалног, који даје ту материјалну димензију апокалипсе. Друга гошћа из Словеније, Ане Тасел је уметница која је искористила колаже са сателитских снимака, са најзагађенијих тачака планете, и приказује их у филму уз музику Грегора Коцијанчича, специјално рађену за ову прилику.

 „На крају, ту је Сања Анђелковић, добитница награде Октобарског салона Београда, сада први пут у формату видеа, либрета који повезује митолошко напуштање планете и одлазак у друге светове. Размишљање о томе шта је наша цивилизација приказано је у седамнаестоминутном видео-раду у којем публика може да ужива као у некој врсти напева, бројалица дигиталног света и оних светова које напуштамо. Она нам приказује и како су ову планету посматрале ишчезле врсте и шта смо све то пропустили, као доминантна, људска врста”, каже Лапчевић у резимеу изложбе која је реализована уз помоћ Града Панчева, Покрајинског секретаријата за културу, јавно инфомисање и односе са верским заједницама и уз техничку подршку Универзитета уметности Београд, Удружења ликовних уметника Србије и Музеја примењене уметности Београд.