Банка не одговара ако си неком другом грешком уплатио паре

Један наш 73-годишњи читалац, који иде у корак са временом и користи новотарије за плаћање рачуна преко апликације банке на мобилном телефону, недавно нам је шале ради испричао своје „јаде”. Једном је два пута платио исти рачун за телефон, а други пут је на исправан рачун испоручиоца гаса додао нулу више, па је уместо рачуна од 800 динара платио 8.000 динара.

Свакоме се десило да је погрешио приликом попуњавања неке уплатнице. Када се то ради на класичан начин на папиру, грешку открије службеник поште или банке кад укуцава погрешан број. Мобилно и електронско банкарство су друга прича. Ту може да „прође” погрешан износ, али не и погрешан број неког пружаоца платних услуга. Наравно, могуће је да новац грешком буде уплаћен на прави рачун неке особе или предузећа. И шта онда ваља чинити ономе ко је погрешио?

У Народној банци Србије (НБС) кажу да је Законом о платним услугама предвиђено да јединствена идентификациона ознака означава комбинацију слова, бројева, симбола коју пружалац платних услуга утврђује кориснику платних услуга и која се у платној трансакцији употребљава за недвосмислену идентификацију тог корисника и његовог платног рачуна. Ако је платни налог извршен у складу с јединственом идентификационом ознаком примаоца плаћања из тог налога (односно унетим бројем текућег рачуна), сматра се да је тај налог правилно извршен у делу који се односи на одређење примаоца плаћања, без обзира на друге податке достављене пружаоцу платних услуга.

„Уколико је платилац приликом иницирања трансакције свом пружаоцу платних услуга доставио број текућег рачуна лица којeм није намеравао да плати, његов пружалац платних услуга није одговоран за неправилно извршену трансакцију. Дакле, уколико број рачуна као јединствена идентификациона ознака није тачан, пружалац платних услуга није одговоран за неизвршену или неправилно извршену платну трансакцију. С обзиром на то да је у питању грешка платиоца, а не пружаоца платне услуге, сва одговорност је на платиоцу да захтева повраћај новца од примаоца. Платилац повраћај новца може захтевати директно од лица коме је новац уплатио или преко пружаоца платних услуга”, наводе у НБС.

Поступак је исти било да је у питању правно или физичко лице. Ако је прималац новца правно лице, односно предузетник, онај ко је грешком уплатио податке о власнику рачуна може да пронађе у јединственом регистру рачуна, који води НБС, где се уносом податка о броју рачуна може доћи до осталих података о правном лицу, односно предузетнику, тако да платилац може без одлагања контактирати с фирмом којој су средства грешком уплаћена и захтевати повраћај средстава.

С друге стране, подаци о бројевима рачуна физичких лица нису јавно доступни подаци, тако да у случају када онај ко плаћа не зна ко је прималац, најбоље је да се одмах обрати свом пружаоцу платних услуга (пошта банка, мењачница...). У складу са Законом о платним услугама, пружалац платних услуга платиоца дужан је да, на захтев корисника платних услуга, одмах предузме све разумне мере како би ономе ко је платио био враћен износ платне трансакције, а пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да с тим циљем сарађује с платиоцем, као и да пружи све потребне информације како би се повратио износ платне трансакције. Ако повраћај новчаних средстава платиоцу није могућ, банка је дужна да на његов писмени захтев одмах достави све расположиве информације које су потребне за остваривање права на повраћај новчаних средстава (нпр. информације о примаочевом пружаоцу платних услуга или о примаоцу плаћања).

У одређеном броју случајева, када поврат новца није могуће остварити на неки од претходних начина судски поступак остаје једина алтернатива и тада корисник даљу процедуру за повраћај грешком пренетих новчаних средства спроводи у складу са општим правилима о стицању без основа која су утврђена у Закону о облигационим односима – подношењем тужбе надлежном суду.