Метеорски успон младог Макроновог миљеника

Француска је јуче добила најмлађег премијера, али и првог који се изјашњава као геј. Након прекјучерашње оставке Елизабет Борн, која је на функцији председнице владе провела 20 месеци, председник Емануел Макрон је именовао министра националног образовања Габријела Атала за новог челника извршне власти. Са 34 године Атал је постао најмлађи премијер у модерној француској историји, чиме је престигао социјалисту Лорана Фабијуса, који је имао 37 година кад га је Франсоа Митеран 1984. године именовао на ту функцију.

Занимљиво је да кад се саберу године Атала и Макрона, они су заједно млађи од Џозефа Бајдена који ће се ове године поново кандидовати за америчког председника. Очекиваном реконструкцијом владе француски председник покушава да изађе на крај са све турбулентнијим парламентом откако је у лето 2022. после парламентарних избора изгубио апсолутну већину у том законодавном телу.

Опозиција сматра да Аталово именовање неће ништа променити у вођству Француске, јер већину одлука доноси Макрон. „Елизабет Борн, Габријел Атал или неко други. Не занима ме, то ће и даље бити иста политика”, поручио је јуче челник социјалиста Оливије Форе.

Главни задатак новог премијера, четвртог по реду откако је Макрон на власти, јесте да припреми владу за предстојеће изборе за Европски парламент у јуну ове године. Анкете показују да Макронов Препород заостаје око 10 одсто за странком Марин ле Пен.

Избор Атала за новог домаћина Отела Матињон (како се још назива седиште владе) није неочекиван. Реч је о миљенику садашњег владара Јелисејске палате, због чега је у политичким кулоарима зарадио надимке као што су Мали Макрон и Макрон 2.0.

Није мало оних који у овом амбициозном младом политичару виде потенцијалног наследника на француском председничком трону кад Макрону 2029. истекне други мандат.

„Габријел Атал је помало налик Макрону из 2017”, каже парламентарац Патрик Вињал, мислећи на период кад је Макрон постао најмлађи француски челник.

Атал је шармантан, популаран, убедљив говорник и одлично говори енглески језик. Као и многи из његове генерације, био је инспирисан Макроновом идејом о разбијању старе окоштале политичке поделе на левицу и десницу, која деценијама доминира у француском друштву.

Габријел Атал, иначе, живи у грађанској истополној заједници с још једним Макроновим „политичким клинцем” Стефаном Сежурном, европским послаником и секретаром владајуће странке Препород.

Политички успон новог премијера био је попут метеора. Као социјалиста каријеру је започео пре десет година на месту саветника у министарству здравља. Након што је Макрон 2017. године изабран за председника, Атал је постао посланик у парламенту. Иако дебитант у скупштини, својим вештим јавним иступима врло брзо је скренуо пажњу Јелисејске палате на себе.

Са 29 година је постао најмлађи министар у Петој републици. Широј јавности постао је познат од 2020. године, када је давао изјаве као портпарол владе.

Након реизбора Макрона на председничку функцију, кратко време је био министар буџета, а затим је у јулу прошле године преузео осетљив ресор образовања.

На овој позицији у влади одмах је показао да ће бескомпромисно бранити секуларне вредности Пете републике. У септембру је пресекао вишемесечну жучну јавну расправу која се водила око абаја, тако што је забранио ношење ових муслиманских одора у школама.

Према анкетама, Атал је убедљиво највише цењен члан Макронове владе, подједнако поштован као и политички „непријатељи” његовог шефа – Марин ле Пен и Жордан Бардела.

Иако је Макрон из свог „министарског шпила карата” извукао кеца, Атал ће се суочити с потпуно истим проблемима као и његов претходница Елизабет Борн. Пре свега с десничарском опозицијом, чија популарност расте и која лако може да победи на европским изборима за непуних шест месеци. Осим тога, нови премијер ће и даље имати проблем не само да намакне већину у парламенту приликом усвајања закона, већ и да стави под „контролу” искусне политичаре „тешке категорије” попут министра полиције и економије Жералда Дарманена и Бруна ле Мера.

Оставка премијерке Елизабете Борн (62) у касним поподневним сатима у понедељак није било велико изненађење. Нарочито пошто је као политичарка левог центра морала да попусти пред захтевима десничарских републиканаца да би у парламенту прогурала жестоко оспоравани рестриктивни закон о имиграцији. Ова Макронова „Пирова победа” довела је владу до пуцања, јер је министар здравља Орелијен Русо поднео оставку у знак протеста због усвајања законских решења која заговара Марин ле Пен.

Борнова је била друга председница владе у француској историји, након Едит Кресон, која је ову дужност обављала пре 31 годину. Као искусни технократа, упркос протестима прошлог пролећа изгурала је непопуларни закон о пензионој реформи. Колико је било компликовано владати без јасне већине у доњем дому парламента види се по томе што је за непуне две године чак 23 пута користила уставну клаузулу 49.3 како би прескочила гласање о реформским прописима у парламенту.

Будући да Јелисејска палата креира политику, а влада је само спроводи, није необично што су у Француској честе реконструкције владе, јер неуспех реформи пада на терет премијера. Према француском политичком систему, председник именује премијера, али не може да га разреши с функције. Уместо тога, Јелисејска палата мора да тражи да поднесу оставку.