Meteorski uspon mladog Makronovog miljenika

Francuska je juče dobila najmlađeg premijera, ali i prvog koji se izjašnjava kao gej. Nakon prekjučerašnje ostavke Elizabet Born, koja je na funkciji predsednice vlade provela 20 meseci, predsednik Emanuel Makron je imenovao ministra nacionalnog obrazovanja Gabrijela Atala za novog čelnika izvršne vlasti. Sa 34 godine Atal je postao najmlađi premijer u modernoj francuskoj istoriji, čime je prestigao socijalistu Lorana Fabijusa, koji je imao 37 godina kad ga je Fransoa Miteran 1984. godine imenovao na tu funkciju.

Zanimljivo je da kad se saberu godine Atala i Makrona, oni su zajedno mlađi od Džozefa Bajdena koji će se ove godine ponovo kandidovati za američkog predsednika. Očekivanom rekonstrukcijom vlade francuski predsednik pokušava da izađe na kraj sa sve turbulentnijim parlamentom otkako je u leto 2022. posle parlamentarnih izbora izgubio apsolutnu većinu u tom zakonodavnom telu.

Opozicija smatra da Atalovo imenovanje neće ništa promeniti u vođstvu Francuske, jer većinu odluka donosi Makron. „Elizabet Born, Gabrijel Atal ili neko drugi. Ne zanima me, to će i dalje biti ista politika”, poručio je juče čelnik socijalista Olivije Fore.

Glavni zadatak novog premijera, četvrtog po redu otkako je Makron na vlasti, jeste da pripremi vladu za predstojeće izbore za Evropski parlament u junu ove godine. Ankete pokazuju da Makronov Preporod zaostaje oko 10 odsto za strankom Marin le Pen.

Izbor Atala za novog domaćina Otela Matinjon (kako se još naziva sedište vlade) nije neočekivan. Reč je o miljeniku sadašnjeg vladara Jelisejske palate, zbog čega je u političkim kuloarima zaradio nadimke kao što su Mali Makron i Makron 2.0.

Nije malo onih koji u ovom ambicioznom mladom političaru vide potencijalnog naslednika na francuskom predsedničkom tronu kad Makronu 2029. istekne drugi mandat.

„Gabrijel Atal je pomalo nalik Makronu iz 2017”, kaže parlamentarac Patrik Vinjal, misleći na period kad je Makron postao najmlađi francuski čelnik.

Atal je šarmantan, popularan, ubedljiv govornik i odlično govori engleski jezik. Kao i mnogi iz njegove generacije, bio je inspirisan Makronovom idejom o razbijanju stare okoštale političke podele na levicu i desnicu, koja decenijama dominira u francuskom društvu.

Gabrijel Atal, inače, živi u građanskoj istopolnoj zajednici s još jednim Makronovim „političkim klincem” Stefanom Sežurnom, evropskim poslanikom i sekretarom vladajuće stranke Preporod.

Politički uspon novog premijera bio je poput meteora. Kao socijalista karijeru je započeo pre deset godina na mestu savetnika u ministarstvu zdravlja. Nakon što je Makron 2017. godine izabran za predsednika, Atal je postao poslanik u parlamentu. Iako debitant u skupštini, svojim veštim javnim istupima vrlo brzo je skrenuo pažnju Jelisejske palate na sebe.

Sa 29 godina je postao najmlađi ministar u Petoj republici. Široj javnosti postao je poznat od 2020. godine, kada je davao izjave kao portparol vlade.

Nakon reizbora Makrona na predsedničku funkciju, kratko vreme je bio ministar budžeta, a zatim je u julu prošle godine preuzeo osetljiv resor obrazovanja.

Na ovoj poziciji u vladi odmah je pokazao da će beskompromisno braniti sekularne vrednosti Pete republike. U septembru je presekao višemesečnu žučnu javnu raspravu koja se vodila oko abaja, tako što je zabranio nošenje ovih muslimanskih odora u školama.

Prema anketama, Atal je ubedljivo najviše cenjen član Makronove vlade, podjednako poštovan kao i politički „neprijatelji” njegovog šefa – Marin le Pen i Žordan Bardela.

Iako je Makron iz svog „ministarskog špila karata” izvukao keca, Atal će se suočiti s potpuno istim problemima kao i njegov prethodnica Elizabet Born. Pre svega s desničarskom opozicijom, čija popularnost raste i koja lako može da pobedi na evropskim izborima za nepunih šest meseci. Osim toga, novi premijer će i dalje imati problem ne samo da namakne većinu u parlamentu prilikom usvajanja zakona, već i da stavi pod „kontrolu” iskusne političare „teške kategorije” poput ministra policije i ekonomije Žeralda Darmanena i Bruna le Mera.

Ostavka premijerke Elizabete Born (62) u kasnim popodnevnim satima u ponedeljak nije bilo veliko iznenađenje. Naročito pošto je kao političarka levog centra morala da popusti pred zahtevima desničarskih republikanaca da bi u parlamentu progurala žestoko osporavani restriktivni zakon o imigraciji. Ova Makronova „Pirova pobeda” dovela je vladu do pucanja, jer je ministar zdravlja Orelijen Ruso podneo ostavku u znak protesta zbog usvajanja zakonskih rešenja koja zagovara Marin le Pen.

Bornova je bila druga predsednica vlade u francuskoj istoriji, nakon Edit Kreson, koja je ovu dužnost obavljala pre 31 godinu. Kao iskusni tehnokrata, uprkos protestima prošlog proleća izgurala je nepopularni zakon o penzionoj reformi. Koliko je bilo komplikovano vladati bez jasne većine u donjem domu parlamenta vidi se po tome što je za nepune dve godine čak 23 puta koristila ustavnu klauzulu 49.3 kako bi preskočila glasanje o reformskim propisima u parlamentu.

Budući da Jelisejska palata kreira politiku, a vlada je samo sprovodi, nije neobično što su u Francuskoj česte rekonstrukcije vlade, jer neuspeh reformi pada na teret premijera. Prema francuskom političkom sistemu, predsednik imenuje premijera, ali ne može da ga razreši s funkcije. Umesto toga, Jelisejska palata mora da traži da podnesu ostavku.