Шири политички фронт за одбрану од притисака

Децембарски избори показали су убедљиву победу владајуће Српске напредне странке, а то значи да остаје чврст став према државним и националним интересима. Дакле, нема признања тзв. Косова, али ни столице за лажну творевину у Уједињеним нацијама и с тим се мора рачунати. Да би се створио што бољи и ефикаснији бедем за одбрану српских државних и националних интереса, Српска напредна странка најавила је да ће бити направљен шири политички фронт који ће подржавати нову Владу Србије и у сарадњи с председником државе Александром Вучићем наставити да штити наше интересе на Косову и Метохији, али и Републику Српску у суседној Босни и Херцеговини.

У новој влади могу се очекивати нека кадровска изненађења, али сигурно неће мењати политички курс извршне власти, као и да ће у новој влади остати министри који су се доказали у прошлом сазиву, уз готово извесно нека нова имена. Председник Српске напредне странке Милош Вучевић изјавио је да ће СНС, односно листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане”, тражити од председника државе мандат за формирање Владе Србије. Истиче да, иако напредњаци на основу броја основних мандата могу самостално да образују извршну власт, предстоје разговори са евентуалним коалиционим партнерима, пре свега Савезом војвођанских Мађара, бошњачким странкама и Социјалистичком партијом Србије.

„Имаћемо сигурно 129, а можда и 130 мандата, што је довољно за већину у Скупштини Србије, и мислим да ћемо ићи с концептом инклузивног приступа, тј. да позовемо, пре свега, СВМ, бошњачке странке, а разговараћемо и са СПС-ом, можда и са неким другим, да видимо ко дели исте вредности”, рекао је Вучевић гостујући на ТВ Пинк. Говорећи о роковима за формирање институција после избора, рекао је да када Републичка изборна комисија прогласи да су окончани избори и да више нема приговора, почиње да тече рок од 30 дана за конституисање Народне скупштине. Од дана конституисања Народне скупштине рок за формирање Владе Србије је 90 дана.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Петар Ђурђев каже да је већинска Србија на децембарским изборима јасно дала свој глас за мир, стабилност и национално јединство. За „Политику” каже да сходно томе очекује да ће вођство СНС-а кренути у формирање управо такве владе и стварање широког политичког фронта и укључити и друге бројне актере како би се створила пуна национална кохезија пред велике изазове који су пред нама. „Ту пре свега мислим на положај српског народа у јужној српској покрајини, као и на беспризорне притиске који се врше на руководство Републике Српске. По стиховима наше химне која говори да ће ’слога увек бити пораз врагу’, ја сам сигуран да ће то бити мотив даљих политичких процеса у Србији где ће се све више ићи на концентрацију и тражење јединства које је кључно како бисмо превазишли све изазове који су пред нама”, каже Ђурђев.

Наш саговорник каже да очекује да ће бити успостављена још чвршћа кохезија између институције председника Републике и Владе Србије, јер само кроз разумевање рада свих органа власти можемо да заједнички изнесемо и превазиђемо задатке. „То су озбиљни задаци који су пред нама. Мислим да ће сама влада имати пред собом неколико важних циљева, а то јесте одбрана интереса РС и државе Србије и повезивање српског света на огромном простору од Аустралије до САД. И оно што је за нас најважније, а то је очување економске стабилности и припрема свега што нам је потребно за Експо када ће Србија и Београд показати своје најлепше лице читавом свету”, истиче Ђурђев.

На питање ко би могао да чини шири политички фронт који најављују у врху СНС-а, Петар Ђурђев каже да у новој влади очекује социјалисте, као и представнике неких бошњачких партија, али и Савез војвођанских Мађара. „Треба видети ко је још спреман да прихвати део одговорности у том важном националном дијалогу како би се одбранили национални интереси и превазишли изазови који су пред нама”, додаје Ђурђев.

А који су то изазови пред Србијом и председником Александром Вучићем? И протеклих година су притисци били континуирани и сконцентрисани на Андрићевом венцу. Председник Вучић је већ најавио да најјаче притиске по питању Косова и Метохије очекује у јануару и фебруару јер ће, како је истакао, тада бити пик кампање око европских парламентарних избора. Један од важних разлога за појачане притиске јесте што западни део међународне заједнице мора да реши косовски проблем пре него што уђе у разговоре око Украјине. Наводи да међународна заједница не може себи да дозволи да им председник Русије Владимир Путин каже: „Како сте ви направили косовски преседан, а Русија не може?” То ће искористити сви „српских пријатељи” који ће да соле памет Србији, причају да смо руска губернија, колонија, да протекли избори нису били добри и да нема демократије.

И наводна крађа на изборима коју су неки „установили” и пре одржаног гласања треба да буде батина којом ће покушати да дисциплинују непокорни Београд. Али не са циљем да се пониште избори, већ да се Србија примора да призна једнострано проглашену независност Косова и Метохије, уведе санкције Русији и да се сузбије јачање економских веза с Кином.

Упркос свему, председник Вучић је више пута јасно и прецизно нагласио да нема одустајања од најважнијих државних и националних интереса. И, на негодовање Берлина и Лондона, подебљавајући црвене линије преко којих се неће ићи. А најважнија је она да нема признавања лажне државе, нити сагласности с тим да Приштина добије столицу у Уједињеним нацијама. Уз то, паралелно са изношењем ове позиције иде и порука – никада се не одричемо пријатеља.

Непопустљив став Београда очигледно озбиљно иритира дипломатске представнике Запада и приморава их да активније и директније делују. Ближе се избори у ЕУ и пошто су резултати њихове вишегодишње политике на Балкану мизерни, сматрају да по сваку цену морају да покажу неки резултат. То је разлог зашто се према Београду спрема нови пакет уцена.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић указује и да постоје они који би волели да руководство у Србији буде нестабилно и не буде јако како не би могло чврсто да одговара на ултиматуме који долазе из међународне заједнице, а који се пре свега односе на КиМ. Упитан када се очекује већи притисак по питању КиМ, Дачић каже да се у европским круговима процењује да ће Европска комисија, односно тамошњи органи, до марта завршити рад јер следе европски избори: „Тако да се може очекивати да ће се управо у фебруару и марту концентрисати тај притисак с различитих страна, који ће пре свега бити усмерен ка томе да Србија направи значајније уступке када је реч о КиМ, имајући у виду да је и председник Александар Вучић рекао да ми не пристајемо на чланство Косова у УН и да нема независности Косова и Метохије”, каже Дачић.

Радун: Сазреле промене у странци и влади

Политички аналитичар Бранко Радун каже да је у врху СНС-а сазрело да неке ствари морају да се мењају у странци и влади и да ће бити кадровских и политичких промена. За наш лист наводи да ће Александар Вучић као најјача политичка фигура покушати да у владу укључи и неке друге политичке играче из парламентарних, али и оних које нису прошле цензус и јавних личности. „Мислим да ће бити промена у новој Влади Србије и да ћемо имати нове министре који нису део победничке коалиције. Мислим да ће Вучић својом харизмом успети да привуче и неке патриоте и неке грађански оријентисане грађане. Сигуран сам да се далеко од јавности воде преговори по том питању. Ко ће на крају завршити у Немањиној 11 ствар је преговора и договора”, каже Бранко Радун.

Додаје да се све на политичкој сцени Србије врти око тога да се дође до што бољег маневарског простора око преговора у вези с Косметом и планом ЕУ о Косову и Метохији, за који се каже да је Охридски споразум. „Расписивање избора за крај године, најава стварања ширег политичког фронта разних политичких актера део је стратегије да се добије на времену и добије већа подршка и да би наша преговорачка позиција била што јача, да би се адекватно могло одговорити на те захтеве и ултиматуме оних који пре свега долазе из Немачке”, закључује Бранко Радун.

Тест и за Београд и за Брисел

Први конкретан корак у притисцима који се може очекивати биће на најављеној седници Савета Европске уније крајем месеца. Најављено је да ћа се у поглавље 35 приступних преговора Србије са ЕУ уградити обавеза де факто признања Космета, односно тзв. Охридски споразум. Тај рок се приближава и то је само по себи врста притиска и политичког ултиматума. Предстоји велики тест пре свега за Београд, али и за Брисел. Уколико остану при томе, то доводи у питање две ствари. Прво, њихов интерес уопште за Србију и за приступање наше земље у ЕУ, али и за овај део Европе. Србија има централно место и од ње зависи практично и мир и стабилност у региону. И друга ствар која зависи од свега тога, даљи карактер и садржај наших даљих преговора у приступном процесу ЕУ. Уколико ово прође, велико је питање како би онда ти преговори могли да се одвијају.