Већа зарада за ђаке који уче за браваре, посластичаре...

Бравари заваривачи, оператери машинске обраде резањем, пекари, посластичари, кувари, електричари, индустријски механичари… недостају на тржишту рада, а није јагма за местом у средњошколским смеровима у којима стасавају ове занатлије, иако они боље зарађују од мајстора неких других заната. Додатном финансијском подршком коју је обезбедила држава од сада ће и у току школовања по дуалном моделу будући кадрови дефицитарних занимања моћи да остваре веће накнаде за учење кроз рад, и то од прве године школовања. Очекује се да ће тиме мали матуранти бити додатно мотивисани да се у већој мери опредељују за ове образовне профиле и да ће се у корист образовања за занимања која недостају променити резултати анализе уписа у средње школе претходних година. А оне показују да у спектру дуалних образовних профила ученици најмање бирају – трогодишње, иако су занатлије које управо из тих смерова излазе неретко боље плаћене и за њима вапи привреда.

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању, која је ових дана ступила на снагу. Под финансијском подршком школовању по дуалном моделу, како се наводи у уредби, подразумева се додела средстава за субвенционисање дела накнаде за учење кроз рад коју послодавци плаћају ђацима који се по дуалном моделу образују за дефицитарна занимања, као и подршку школама за упис ђака на ове смерове.

– Од уредбе очекујемо пре свега задовољство младих људи, што ће имати вишу финансијску подршку за своје опредељење да уче кроз рад, повећање мотивације да се уписују на трогодишње профиле уз сазнање да у складу са законом имају право и на даље школовање, али превасходно да њихово знање вреди и да одмах након формалног образовања могу започети своју радну каријеру – истиче Габријела Грујић, директорка владине Канцеларије за дуално образовање и Национални оквир квалификација (НОК).

Ученици који се буду определи за школовање по дуалном моделу за дефицитарна занимања у току образовања, у складу с новом уредбом, моћи ће да зараде више него њихови вршњаци у осталим дуалним смеровима. Новим правилима омогућено је да средњошколцима у току три године школовања по дуалном моделу, поред законом прописане накнаде за учење кроз рад у нето износу од најмање 70 одсто минималне цене рада по сату, из буџета Републике Србије додатно буде исплаћено по још 5.000 динара месечно и то за девет месеци годишње, појаснили су из Канцеларије за дуално образовање и НОК. Други начин реализације финансијске подршке дефинисан уредбом, прецизирали су, односи се на помоћ послодавцима у виду субвенционисања дела накнаде за учење кроз рад коју су послодавци у обавези да плаћају ђацима који се по дуалном моделу школују за дефицитарна занимања. Субвенција ће износити „до 50 одсто нето износа минималне накнаде за учење кроз рад утврђене Законом о дуалном образовању, са припадајућим доприносима”, наводи се у уредби. Ова мера, појашњавају надлежни, подржаће микро и мала предузећа која финансијски не могу да у складу с потребама издвоје средства да повећају број ученика, подрже развој знања и вештина младих и истовремено осигурају већи избор квалитетнијих кадрова за будуће запошљавање

– Подизањем интересовања ученика за ове, као и све друге трогодишње образовне профиле, омогућавамо да школе повећају број ученика у дуалном образовању, а да тиме привреда добије прилику да захваљујући већем избору ђака обезбеди одрживост и иновативност пословања – напомињу у Канцеларији за дуално образовање и НОК.

Ова канцеларија утврђује дефицитарна занимања узимајући у обзир податке Националне службе за запошљавање, податке о броју места за учење кроз рад по образовним профилима према предлогу плана за укључивање послодаваца у дуално образовање Привредне коморе Србије и податке о броју уписаних ученика на дуалне профиле у претходне две школске године. Листа смерова и број предвиђених места за учење по дуалном моделу код послодавца за дефицитарна занимања објављује се у конкурсу за одговарајућу школску годину. Канцеларија расписује Конкурс за доделу средстава за подршку школама за упис ученика на дуалне профиле за дефицитарна занимања, на који се пријављују сви ученици уписани у први разред средње школе на одговарајуће смерове. Уредбом је предвиђено и да уговор о додели средстава закључују школа, Канцеларија за дуално образовање и НОК и ученик, односно родитељ или други законски заступник. Али прописано је и да право на овај додатни финансијски подстицај ученик може и да изгуби: уколико је неоправдано изостао више од пет одсто месечног фонда часова учења кроз рад, ако је без оправдања одсуствовао више од десет одсто фонда часова за претходни период учења кроз рад, као и уколико има негативну оцену на полугодишту за све месеце до месеца у којем је исправио оцену. Дефинисано је и да на ову новчану подршку нема право ђак који је добитник стипендије или кредита у складу са законом којим се уређује ученички стандард.

Ненаменски потрошен новац враћа се с каматом

Ако преостане новца намењеног подршци дуалном образовању, након доделе финансијских подстицаја ученицима и субвенција за послодавце, додатно може да се пружи материјална подршка школама за унапређење услова за реализацију образовања по дуалном моделу, предвиђа уредба. Опредељен али неуложен новац, у овом случају, може да се искористи „за набавку опреме, потрошног материјала, средстава за личну заштиту и безбедност на раду, као и за реализацију дела учења кроз рад који се не може реализовати код послодавца”. Средства која се у складу са уредбом одобре за финансијску подршку дуалном образовању су наменска. Надлежна Канцеларија за дуално образовање и НОК пратиће како се она користе. Уколико утврди да се новчана подршка ненаменски троши, дужна је да раскине уговор и захтева повраћај пренетих средстава, а у том случају послодавац, односно школа, у обавези је да новац врати са законском каматом.