Стиже благо побољшање стања на тржишту рада

У наредној години очекује се благо побољшање стања на тржишту рада, које ће се реализовати кроз смањење стопе незапослености и раст реалних зарада. Очекује се да ће стопа незапослености у 2024. бити испод девет одсто, истакао је проф. Милојко Арсић са Економског факултета у Београду на представљању „Кварталног монитора”, који иначе и уређује. Професор је подсетио да ће основни покретачи смањења стопе незапослености бити повећање броја запослених и смањење радне снаге услед негативног природног прираштаја.

– Велики недостатак радне снаге у Немачкој, упркос неизвесном опоравку немачке привреде, представља један од фактора који ће утицати на смањење незапослености и раст зарада у Србији у наредној години – истакао је проф. Арсић.

С тим су сагласни и остали економски стручњаци.

Михаило Гајић, економиста и извршни директор Либертаријанског клуба „Либек”, подсећа да се Немачка, као и друге развијене земље Западне Европе, суочавају са смањењем радне снаге услед демографских промена.

– Многобројније бејби-бум генерације силом прилика одлазе у пензију, док на тржиште рада ступају младе генерације које су малобројније. Тај недостатак радне снаге Немачка надомешћује увозом радника. Ове демографске промене су таквог интензитета да су немачкој привреди потребни радници, чак и када се она налази у стагнацији или благој рецесији, што је тренутно случај – напомиње Гајић.

Он додаје да ће једна од најснажнијих привреда Европе стога наставити да привлачи раднике из Србије, посебно имајући у виду олакшане процедуре за приступ тржишту рада за раднике ван ЕУ.

– Те процедуре су почеле да се примењују од новембра 2023. године. Последица тога биће смањење стопе незапослености у Србији, али и повећање увоза квалификованих радника код нас. Подсећања ради, у 2023. је издато око 50.000 радних дозвола страним држављанима, а у 2022. години 35.000 таквих дозвола из других мање развијених земаља – назначио је Михаило Гајић.

После увођења такозване карте шанси у Немачкој, која умногоме олакшава како одлазак стручних кадрова, тако и њихово запошљавање, и Србија остаје под претњом од даљег осипања радне снаге.

Милош Турински из „Инфостуда”, који се бави анализом тржишта рада у Србији, подсећа да велики број људи из наше земље већ годинама одлази ван граница, а са картом шанси може се очекивати још већи одлив становништва.