Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Највише се штедело на гориву

На годишњем ниво у ЕУ промет у малопродаји овог сектора пао је за пет одсто
Највише се штедело на гориву
(Фото EPA-EFE/Arshad Arbab)

Европљани су у просеку благо смањили потрошњу у новембру прошле године,  показују последњи подаци Евростата.

Како је јуче објавила европска статистичка канцеларија, забележен је пад од 0,3 одсто у односу на месец дана раније, а потрошачи у Европи највише су у овом периоду штедели на непрехрамбеним производима.

Благо је пао и промет у трговини на мало храном, пићем и дуванским производима, 0,1 одсто. Истовремено, повећан је промет на бензинским станицама 0,4 одсто у ЕУ. Према званичним подацима, тог месеца далеко је највише пао промет у малопродаји у Немачкој, 2,5 процената. Следе Луксембург и Аустрија с падом промета 1,4, односно 0,7 одсто. Највише је увећан у Португалији, и то 3,1 одсто. Следе Словенија и Хрватска с растом промета у малопродаји за три одсто у односу на претходни месец. Евростат није располагао подацима за Чешку, Ирску, Грчку и Италију.

Како преносе медији, на годишњем нивоу  промет у малопродаји смањен је у новембру у просеку један одсто на нивоу ЕУ. У овом периоду највећи пад осетио се у промету малопродаје горива, пет процената. Следи трговина на мало хране, пића и дувана с падом од 0,5 одсто у ЕУ. Најблажи пад забележен је у малопродаји непрехрамбених производа (0,2 одсто). Убедљиво највећи пад промета на годишњем нивоу је и у новембру забележила Словенија – 11,1 проценат. Следе Естонија и Мађарска с падом промета 8,8, односно 5,4 одсто у односу на новембар 2022. године.

Највећи годишњи раст промета у малопродаји имала је Шпанија (6,8 одсто), а значајно повећање било је и у Хрватској (6,4) и Данској (6,3 одсто).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.