Пуно звања, а мало знања

Након стицања капитала, али уз дефицит знања/академских титула, транзициона „нова елита” иде корак даље. Отварају универзитете, факултете, „храмове науке” где се „усавршавају” на студијским програмима различитих менаџмент вештина од примењене економије или права у привреди до маркетиншко-организационих вештина и дипломираних диск-џокеја. Завршавају се мастер студије и докторати на студијским програмима који нису ни акредитовани.

И то није све. Глад за знањем не да мира оним виспренијим, припадницима „нове елите”, да се задовоље са стеченим звањима дипломирани... с додатком дипломи/мастер. Уз охрабрење својих ментора можете ви и више, они су такође брзо стасали у највиша звања, као што је редовни професор, уписују докторске студије стичући академска звања доктора наука. Та новостасала генерација професора с „лиценцом”, „познати” али не и „признати” познаваоци тајни високог образовања, убрзо се бирају у научна звања и постају предавачи/професори/ментори својој братији из „нове елите”. Паралелно поред акредитованих државних и приватних универзитета/факултета функционишу и „регистровани” по решењу високообразовних власти неки факултети чији студијски програми нису акредитовани, а у њима се одвијају сви нивои студија.

Сликовито речено, овакви примери високообразовних институција асоцирају нас на хипотетичке примере, као када би се регистровали клиничко-болнички центар (КБЦ), чије клинике нису акредитоване за пружање лекарских услуга, као што су нпр: хируршке, ортопедске, интерне и др. Оперише се, мењају се кукови и колена али не питајући се ко то ради: да ли је тај лекар „акредитован/лиценциран”/специјалиста према стандардима Светске здравствене организације (СЗО), Лекарске коморе, Српског лекарског друштва (СЛД). Подсетимо се недавне изјаве председника Одбора за високо образовање који се жалио да не могу да изврше тачан „попис” (не)акредитованих студијских програма, уз додатни проблем што високошколске институције ничу као печурке после кише широм Србије.

Високошколске институције, „виртуелне” од студирања на даљину до оних у закупу аутомеханичарских радњи, премрежиле су сваку стопу Србије. Студира се, дипломира, докторира... на дигиталној платформи. Што на први поглед представља својеврсно научноистраживачко освежење високошколске мреже. А о радничким универзитетима, као „франшизним” високошколским установама да и не говоримо. Уз то поред редовних студентских служби на факултету, поједине приватне високошколске институције имају и своју мрежу представника, „комерцијално покретне” студентске службе и представнике на терену. Пригодним манифестацијама с погодним условима студирања. мамили су младост, свршене средњошколце и „недовршене” дипломце да упишу њихов факултет. А на питање: какви су критеријуми студирања и каква је пролазност, одговор би био у стилу: не брините, одлични, колико рата толико семестара. Када исплатите последњу рату школарине, сви испити су положени...

Будући студент би се од среће насмејао и приупитао – а дипломски колико се ради. Одговор би био у стилу: док се ти мало одмориш, одеш до твојих или на планину, дипломски ће бити завршен. Да ли ме и колико кошта израда дипломског, приупитао би будући студент. Одговор је: не брините, све је нормирано и прописано, чак и транспарентно: прошетајте по граду, наћи ћете оглас на табли/аутобуском стајалишту, све пише. Уколико га је неко поцепао, имате на друштвеним мрежама ценовник... Посетите сајт: све врсте научноистраживачких радова/цена повољна. Није то скупо спрам дипломе и знања које добијаш, није то ништа „безначајно”.

С друге стране, настају својеврсне мрежне високошколске институције – кластер удружења. У овом ланцу вредности јављају се новитети попут двоструких доктора наука. И то, први докторат стечен на приватном универзитету, а други на државном универзитету. Сликовито речено појављује се нови „модел” др наука: двоструки др наука „мерџер”. То и није тако лоше. Формално наша високошколска мрежа напредује, расте број високообразованих, и то с највишим звањем др наука. Међутим, с друге стране, према једном најновијем саопштењу (након пописа 2022), у Србији има око 700.000 људи без завршене основне школе. Шта рећи? Бојим се да је високо образовање изгубило вредност и да је диплома постала безвредан папир с једне, да има пуно звања али мало знања с друге стране, које гарантује, „високообразовани поседовни лист”. При томе треба имати на уму речи Арчибалда Рајса – Ваша диплома постаје само парче папира које омогућава његовом власнику да постане лош чиновник... Допустили сте тако да умре дух ваше омладине. Дозволили сте да се она угледа на све ваше скоројевиће, забушанте, зеленаше, ратне богаташе, сумњиве политичаре, затроване жудњом за богаћењем. Ваша омладина је њихова жртва. Образована је по узору на њих. Дужност вам је била да је сачувате од тог узора, а ви то нисте учинили. Припазите да вас тај немар једног дана прескупо не кошта.

Редовни члан Научног друштва економиста Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa