Умиљати грубијан

Настанак стафордског теријера везује се за деветнаести век. Љубитељи булдога, подстакнути тада великом популарношћу борби паса, одлучили су да укрштањем булдога и теријера добију „правог пса за борбу” – издржљивог, отпорног, брзог, јаког и окретног. Назвали су га бул-теријер, служио је искључиво за борбе и интензивно је извожен из Европе у Америку. Временом, овај пас се све више користио у лову и као чувар стоке и имовине. Гајени на имањима као радни пси, због издржљивости и снажне конституције постали су врло цењени и тражени.

Први клуб под називом „Staffordshire Terrier” основан је 1936. године, док данас познато име амерички стафордски теријер (American Staffordshire Terrier) датира из 1972. године. За свој данашњи изглед требало би да захвали и краткодлаком фокстеријеру, манчестерском теријеру и белом енглеском теријеру.

Забраном борби паса, ова пасмина коначно је добила прилику да покаже свој племенити карактер, изузетну интелигенцију, необичну свестраност и велику радну способност. Амерички стафордски теријер је снажан, мишићав, складно грађен, али окретан, елегантан и грациозан. То је миран и умиљат породичан пас, велики пријатељ деце и добар чувар који будно прати околину. Због своје уравнотежене нарави користи се и као терапијски пас.

 Воле да пливају

Уколико желите да пас ове расе постане ваш љубимац, обратите се одгајивачу који поседује дозволу за њихово гајење. Да би дошло у руке новом власнику, осим уредних докумената о пореклу, штене би требало да буде узраста од осам недеља, вакцинисано и очишћено од паразита. Брзо се навикавају на ново окружење, а са њиховом социјализацијом требало би започети што раније, са 3–3,5 месеци старости. То укључује лагане шетње због упознавања шире околине и игру са другим псима, јер у периоду до годину дана пси одрастају.

После прве године старости може да се започне са дужим шетњама уз тренинг (доношење лопте или штапа) и интензивнијим активностима као што су трчање уз бицикл и пливање јер ови пси могу да претрче велику километражу и веома воле воду. Обука је за њих забаван и природан процес и способни су да проведу дуго у игри и понављању одређених радњи. Након шетње или тренинга пса би требало пажљиво ишчеткати и пребрисати влажном крпом ради хигијене и одржавања лепоте длаке.

Исхрана без махуна

Корисне савете и податке добили смо од Игора Мркобрада, власника одгајивачнице „Flight Staff”. Према његовим речима, почео је да се дружи и упознаје са америчким стафордским теријерима 2003. године, када је супруга добила на поклон женско штене по имену Cora of Eagle Blend које је својом лепотом, особинама и приврженошћу освојило њихове симпатије. У почетку само кућни љубимац, ускоро је постала изложбени и приплодни пас.

(/slika2)„За узгој смо се одлучили првенствено због љубави према овој раси паса. Улажемо велики труд и пажњу да из наше одгајивачнице изађу лепо однеговани, генетски здрави пси и типични представници своје расе каквим их стандард прописује“, каже Мркобрада.

Када је штене старо осам недеља, већ може да се процени каквог је психофизичког квалитета, а какав ће пас да постане највише зависи од будућег власника и његове бриге и посвећености. Пошто нису захтевни за одржавање, погодни су и за живот у стану. Ако их гајите на отвореном простору, као што је двориште, неопходно им је обезбедити кућицу за псе или неки заклоњен простор који би требало да буде добро топлотно изолован. То је посебно потребно зими или када женка има штенце, јер ови пси имају кратку длаку и нису саласти. Тада им је потребна и појачана и квалитетна исхрана, богата протеинима (месо, пиринач). У летњем периоду једу мање и најбоље им је давати готову храну у гранулама. Оно што свакако треба избегавати јесу зачињена храна, махунасто поврће и пилеће кости, док јунеће месо може повремено да им се даје. Ваш пас неће да буде у опасности ако му дате или ако сам поједе неко воће. Уз правилну исхрану и негу, ови пси могу да доживе 14–15 година старости, примећује наш саговорник.

Упркос лошим прогнозама и, у прошлости, неплеменитој намени за коју је створена, ова раса је доживела процват и постала веома популарна у целом свету. Показало се да овај „крволочан” пас уме да буде веома драг кућни љубимац, а својим изгледом често изазива пажњу како „обичних” посматрача тако и кинолошких стручњака на изложбама паса.