Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Седам чуда Србије

Хвала што сте нас подржали!

За највеће природно чудо гласовима читалаца проглашена је река која чини вековну границу између Истока и Запада, а данас је рај за риболовце, док је највећи градитељски подухват бивше војно упориште Београда, а истовремено и најлепши парк у престоници
Хвала што сте нас подржали!

Драги читаоци, избројали смо све ваше гласове у избору за седам природних лепота Србије и седам највећих градитељских подухвата који су стигли у редакцију „Политикиног Магазина“ у претходних месец и по дана, и у данашњем броју имамо задовољство да објавимо те листе. Јуче смо, тим поводом, на свечаности коју смо приредили у Феликс Ромулијани код Зајечара угостили многобројне представнике општина, туристичких организација и медија.

Али циљ акције коју смо водили није био само да прогласимо победнике већ и да прикажемо оно најлепше што има наша земља. Надамо се да смо испунили задатак, а највећу захвалност дугујемо вама, читаоцима, зато што сте нас подржали својим предлозима, сугестијама и коначно – гласовима, јер нисмо желели да о најлепшим чудима природе и градитељства у Србији одлучују редакција или стручни жири. Уверени смо да је најбоље што сте коначну реч имали ви.

(/slika2)И да нагласимо да по завршетку гласања није најважнији редослед, нити ко је међу првих седам, већ то што смо имали прилику да више сазнамо о природним лепотама и занимљивим грађевинама Србије уопште. Ако смо успели да вас заинтересујемо да их посетите и да надлежне подстакнемо да о њима више брину – онда смо постигли циљ.

Још једна новост: акција „Седам чуда Србије” остаће забележена и у специјалном издању наше редакције. Репортаже о свих 28 кандидата о којима смо писали – 14 природних лепота и 14 градитељских подухвата – сад можете да прочитате на једном месту, на квалитетном папиру, за само 80 динара. Надамо се да ће овај „специјалац” бити занимљива и корисна испомоћ и путницима из земље и иностранства, ђацима и студентима, туристичким и еколошким организацијама, новинарима…

У следећем броју „Магазина” сазнаћете подробније како је било на свечаности у Феликс Ромулијани, а сад ево „победничке листе“ природних и градитељских чуда Србије коју сте ви изгласали.

Природа

1. Дрина са Врелом: Вековна граница између Истока и Запада, а данас рај за риболовце и заљубљенике у природу;

2. Кањон Увца: Природно добро од изузетног значаја које се налази у југозападној Србији са минималном надморском висином од 760, а максималном од 1.322 метра;

3. Ђавоља варош: У недрима Радан планине, тридесетак километара од Куршумлије, један од најнеобичнијих природних феномена ерозивног порекла у свету;

4. Национални парк „Тара”: Сврстан је у највредније и најбогатије екосистеме у Европи, изузетно богат биљним и животињским врстама;

 5. Ђердапска клисура: Горостасни кречњаци Мироча, клисура Дунава и дубоки кањони Бољетинске реке и Брњице доприносе чудесној вегетацији;

6. Капије и кањон Вратне: Три камена лука у кањону реке Вратне у источној Србији не само да су најлепши него су и највиши у Европи;

7. Фрушка гора: Најстарији наш национални парк који граде стене из свих геолошких периода, па је зато јединствен природни феномен.

 

Грађевине

1. Београдска тврђава: Некада главно војно упориште Београда данас је највећи и најлепши парк у престоници;

2. Шарганска осмица: Изграђена почетком прошлог века добила је име по грађевинском решењу у облику броја осам;

3. Студеница: Задужбина Стефана Немање, претеча српске државности и духовности, место где је отворена прва школа и болница у Србији;

4. Гамзиград: Феликс Ромулијана је светски значајно археолошко налазиште код Зајечара под заштитом Унеска;

5. Високи Дечани: Задужбина краља Стефана Дечанског позната је као највећи и најбоље очувани средњовековни српски манастир;

6. Храм Светог Саве: Највећи активни православни храм на свету чија је изградња започета још 1895. године на месту где су спаљене мошти српског светитеља;

7. Градска кућа у Суботици: Подигнута 1910. године у част Марије Терезије у стилу модерне сецесије и данас спада међу најлепше грађевине на Балкану.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.