Америци не треба нови рат

Кад је избио сукоб у Гази јеменски Хути почели су да испаљују ракете на бродове који плове ка израелским лукама. У протекла три месеца ти напади су учестали, испаљивано је све више ракета, нападно више танкера. Последњих дана Црвеним морем слободно су пловили само руски и кинески бродови.

Наравно Запад није могао да скрштених руку посматра нападе на трговачке бродове и угрожавање морског коридора којим у Европу стиже петина робе са истока.

За некога ко има толико ратних бродова, авиона, ракета и војних база у том региону, прилично је понижење да само западни бродови морају да плове испод Африке на путу ка европским лукама.

У Вашингтону постоји некакво неписано правило да се у години избора не почињу нови ратови. Картер је изгубио изборе због неуспеле акције ослобађања талаца у Ирану.

Да ли је напад на Јемен почетак још једног америчког рата на Блиском истоку, „хуманитарна интервенција“ или само ограничени удар на Хуте и њихове магацине оружја?

Набил Кури, бивши заменик шефа америчке мисије у Јемену, каже да су напади на Јемен „неуспех америчке дипломатије“.

После америчког и британског бомбардовања циљева Хута у Јемену, Бајденова администрација заправо је постала „директан учесник у рату у Гази", рекао је Кури за „Ал Џазиру“ и додао да ситуација може само да се погорша.

„Мислим да је ово озбиљна грешка. Мислим да је требало уложити више напора да се Хути обуздају. Ако САД и Британија мисле да ће ово ућуткати Хуте, мислим да имају нешто друго на уму“, сматра Кури.

Извори на које се позива „Волстрит џурнал“ тврде да су Хути били обавештени о америчким нападима, што би могло да значи да САД хоће да смање штету и не покрену акције које би довеле до ескалације сукоба у региону.

Амерички лист, позивајући се на америчког одбрамбеног званичина, као и извор близак Хутима, наводи да су Хути пребацили неко важно оружје и опрему пре напада, док су  балистичке пројектиле сместили у скровишта у густо насељеним местима града Сане.

Истовремено ирански брод који даје информације Хутима напустио је Црвено море у четвртак, упутивши се према граду Бандар Абас на јужној обали Ирана.

Напади Американаца и њихових савезника на циљеве Хута који покушавају да блокирају пловидбу у Црвеном мору, по свему судећи нису били изненадни или неочекивани. Коалиција која обезбеђује пловидбу кроз Суецки канал формирана је крајем децембра, а да ће доћи до бомбардовања Јемена јуче сазнало се „из писања медија".

Удари по положајима Хута више се могу посматрати као неку врсту „последњег упозорења". Ракетни напад Американаца и Британаца био је одговор Запада на акције Хута, али прилично ограничен и закаснео.

Американци су показали велику дозу стрпљења у решавању проблема са Хутима што се може објаснити тиме што желе да избегну ескалацију сукоба или једноставно – нису имали прави одговор. С обзиром на распоређивање америчких снага у региону, очигледно је да су имали снаге за одговор.

Данашњи напад био је довољно моћан да Хутима да повода за размишљање, а са друге стране Вашингтон је избегао да започне још један пуноправни рат.

Међутим, реакција Хута може се показати потпуно непредвидивом. Народ који је последњих година буквално живео од рата функционише потпуно на другачијим правилима и има менталитет који је недокучив западној логици.

Ако је циљ Запада да у потпуности елиминише Хуте, онда је потребна копнена операција. Један носач авиона и амерички бродови сигурно неће обезбедити десетине и стотине хиљада људи, као и хиљаде комада опреме за почетак копнене операције.

Бајден, односно демократе добро знају да би почетак копнене операције биле погубне за рејтинг у изборној години.

Иран, који стоји иза Хута, такође не жури ништа да предузме, ограничавајући се на осуду америчких удара. Иран има потенцијал и велики број пројектила које може да пребаци Хутима за нападе на западне бродове.

Догађаји у Црвеном мору подижу цену нафте и других енергената, што посредно одговара Русима.  Хути за сада не нападају руске и кинеске бродове, а све то представља још једна изазов за Америку.

Пред Вашингтоном је дилема шта да уради: напад на Хуте је лоша опција, баш као и одлука да им дозволи да наставе са нападима у Црвеном мору.