Туча у скопској контроли лета је и политички проблем

Скопље – У државној компанији која контролише ваздухопловни саобраћај М-НАВ („Македонске навигације”) избила је туча, што је и у иностранству изазвало забринутост за безбедност на небу изнад Северне Македоније. Стручњаци и синдикат ове ваздухопловне институције, чије је седиште на скопском аеродрому, побунили су се због пријема нестручног (и јединог) кандидата. Прозрели су намере да мора бити примљен партијски кадар.

Физички упад и обрачун с „непослушним” контролорима лета предводио је Беким Назири, бивши министар привреде, кадар партије Демократска унија за интеграцију (ДУИ), чланице владајуће коалиције, који је такође запослен у овој фирми. У тренутку напада надзирано је 28 авиона, а посебну забринутост изразиле су чланице НАТО-а, јер су у том тренутку на македонском небу била два авиона северноатлантске авијације.

Овај инцидент веома добро одсликава политичке (не)прилике у Северној Македонији. А корак ка пролећним председничким и парламентарним изборима и овог пута биће направљен без остварења европских перспектива, будући да је ова држава за сада успела да се домогне чланства једино у Северноатлантској алијанси, која се, ето, сада брине за безбедност над македонским небом. Власт и опозиција, премда деле заједнички циљ – улазак државе у ЕУ, не желе да земљу до тог одредишта воде истим путем. Уз то, политичку сцену ове земље додатно узбуркавају потези поменуте албанске парламентарне партије ДУИ у домену владавине права, на шта и ЕУ упозорава као кочницу на поменутом „бриселском” путовању Скопља.

Представници ове странке угостили су холандског амбасадора Дирка Јан Копа, који је упозорио лидера партије Алија Ахметија да за Северну Македонију нема чланства у ЕУ без поштовања владавине права, јер су на тасовима судства у овој земљи превагу носили партијско запошљавање и непотизам. Исте неприхватљиве појаве су тучом у контроли лета откривене и у другим сегментима друштва.

Иако је ЕУ даље преговоре са Северном Македонијом условила новом променом Устава, како би се у највиши државни акт унели Бугари као конститутивни елемент, јасно је да је Брисел поставио и нове услове. Тако се „џокер” који је владајућа странка била уверена да има променом имена и Устава државе истопио у овој предугој „европској” партији, при чему се правила игре мењају у току саме игре.

Упозорења нису стигла само од Холандије, која је замрзла фонд од милион евра за унапређење судства. И САД кажњавају кршење владавине права санкционишући функционере који су уплетени у криминалне и коруптивне активности. Подсетимо, на „црној листи” САД нашао се и потпредседник владе за енергетику Кочо Анђушев (у кабинету Зорана Заева), а судећи по упозорењима, ова листа ће бити проширена.

Формирање владе, чији је задатак да припреми изборе, очекује се после 20. јануара. Функцију премијера требало би да преузме Талат Џафери, кадар албанске партије и досадашњи председник Собрања. Како је најавио председник опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски, ова странка неће гласати за његово именовање у парламенту.

Које ће кораке предузети ДУИ, али и СДСМ, на изборима који следе – врло је неизвесно. Према многобројним анкетама, ВМРО-ДПМНЕ се веома високо котира, те се предвиђа да ова партија може да има око 50 од 120 посланика, колико их има у Собрању. Мицкоски, очекује се, може да добије подршку Левице и удружења кумановског градоначелника, као и албанске опозиције, међу којима је и фракција ДУИ уједињена у коалицију с Бесом.