Историјски суноврат барела

Застрашујуће суме новца које централне банке широм развијеног света ових дана немилице пумпају посрнулим банкама само су накратко одагнале страх од озбиљне рецесије која прети добром делу планете. Након драматичног узлета вредности акција на берзама од Волстрита до Аустралије, и привременог јачања вредности америчког долара, јучерашње туробне вести са светског тржишта нафте потврдиле су глобалну кризу поверења у скори опоравак западних економија – до јуче покретача глобалног развоја.

Први пут од септембра 2007. године, цена барела лаке америчке нафте са новембарским датумом испоруке срозала се јуче на Берзи у Њујорку на 74,97 долара. Истовремено у Лондону, барел северноатлантске нафте („брент”) пао је на 70,98 долара. Подсећања ради, барел нафте средином јула 2008. достигао је историјски рекорд од око 147 долара.

Јуче, неочекивани катализатор обарања цене покретачке сировине глобалне индустрије је неизвесни расплет односа водећих светских нафташких компанија са властима у Нигерији – једном од водећих светских извозника црног злата на Запад. Наиме, регионални суд у нигеријској федералној јединици Речна држава наложио је „Шелу” да напусти највећи нафташки терминал у Африци (око 544 хектара), који, по мишљењу локалног правосуђа, петрогигант бесправно користи од 1958. године!

Пре тачно 50 година „Шел” се договорио са локалним поглавицама у региону Бони да уз годишњу кирију од две британске фунте изнајми простор на коме је у међувремену изградио складиште за 12 милиона барела нафте, хелиодром, центар за претовар супертанкера, пристаниште за шест океанских танкера, клуб за стране гастарбајтере, као и велики стамбени блок. Одлазак „Шела” из области Бони један је од кључних захтева побуњеничког покрета МЕНД у преговорима за побољшање односа југоистока Нигерије са централном владом у Абуџи. Судска пресуда у корист захтева нигеријских староседелаца да „Шел” напусти земљу коју је противзаконито присвојио тек је део сукоба великих страних нафташких компанија са локалним становништвом на југоистоку Гвинејског залива. Локална управа у луци Порт Харкур, главној терминалској луци на југоистоку земље, јуче је поново оштро критиковала француски „Тотал” због небриге за развој тог дела Нигерије. Оружани сукоби побуњеника на југоистоку те земље од почетка миленијума натерали су „Шел” да драстично смањи извоз веома квалитетне нафте из тог дела Африке. Нигерија је због сукоба побуњеничких племена Иџав и Ицекери са страним нафташима лане изгубила статус највећег афричког извозника нафте (Ангола је преузела титулу са извозом од око 2,2 милиона барела дневно). Амерички планови да до 2020. године из Нигерије набављају чак 25 одсто неопходне нафте угрожени су најновијим заплетом у области Бони.

У међувремену, даљи тренд вредности акција, валута, злата и нафте на светским берзама тешко је предвидив. Пад потрошње у Америци, рекордни пораст броја незапослених, као и неизвесни ниво резерви црног злата у САД, најаве рецесије у Немачкој, Јапану... доприносе ширењу зебње да се криза глобалног финансијског сектора незадрживо разлила у реалну економију већег дела планете.

„Након првог удара заноса због акције влада развијеног света у финансијском сектору почетком седмице, наступило је туробно отрежњење: баук рецесије све је опипљивији. Финансијски сектор и реална економија у зачараном су кругу. Даље посртање глобалне економије је готово опипљиво”, оцењује агенција Блумберг.