„Божанска честица” у крагујевачком Дата центру

Бране Карталовић

Крагујевац – Човек је измислио календар и сат, заваравајући себе да тако може да контролише време, а потом је написао и законе, све мислећи да у својим рукама држи правду и истину. Упркос опоменама које добија с неба, олујама, цунамијима и земљотресима, упркос ратовима и разарањима у којима страда на хиљаде недужних, па и деце – човек не одустаје од намере да се приближи Богу, „сведржитељу, творцу неба и земље и свега видљивог и невидљивог”, како стоји у Символу вере. Тако је 1954. године основан ЦЕРН – Европски центар за нуклеарна истраживања, у чему је учествовала и тадашња Југославија. Од 2012. Србија је придружени члан ове организације, а крајем 2023. Државни дата центар у Крагујевцу постао је једно од чворних места за чување података о сударању малих честица које крију тајну универзума.

Меморандум о разумевању и сарадњи ЦЕРН-а и Државног дата центра у Крагујевцу озваничен је деветог децембра 2023, а потпис на овај историјски документ ставили су Енрика Покари, шефица Одељења ЦЕРН-а за информационе технологије, Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација у српској влади, и др Јелена Беговић, министарка за науку, технолошки развој и иновације.

ЦЕРН окупља око 5.500 научника, а са овом организацијом повезано је 240 светских института из 54 земље. Интересантно, тек наша премијерка Ана Брнабић је децембра 2020, приликом пуштања у пробни рад крагујевачког Дата центра, упоредила Србију и Швајцарску. „У Швајцарској се чува новац, а у Србији се чувају подаци од којих можете да створите новац”, поручила је премијерка, објашњавајући да ће наша држава приходовати од компанија које своје податке буду складиштиле у Државном дату центру.

Простор крагујевачког Дата центра до сада су закупиле неке од највећих телекомуникационих и интернет компанија, као што су ИБМ, „Хуавеј”, „Оракл”. Своје податке ту чувају и наше познате фирме „Телеком”, „Комтрејд”, „Асеко”.

„У изградњу и опремање објекта држава је уложила више од 30 милиона евра, али се исплатило”, каже Данило Савић, директор „Дата клауд технолоџија”, комерцијалног дела Државног дата центра у Крагујевцу.

Државни дата центар има два дела. У једном се сада чувају подаци наших грађана и институција који су били расути по разним рачунарским базама, а други део центра је намењен комерцијали, продаји меморијског простора заинтересованим предузећима из земље и света.

Укупан капацитет Дата центра износи 960 рек ормара. Рек ормари су плакари са моћним рачунарима који су повезани гомилом испреплетаних жица.

„У Дата центру раде наши врхунски млади инжењери”, наглашава Савић, један од највећих стручњака у области заштите информационих система од сајбер-напада.

Безбедност Дата центра је на највишем нивоу. Осим физичког обезбеђења, простор покрива и 200 камера. Слика се шаље у контролну собу из које се прати и рад рачунарских система.

„Сви системи заштите и напајања су двоструки, али ништа није вишак. Електричну енергију добијамо из два независна тока, а ако струја потпуно нестане за 15 секунди се покрећу моћни дизел-агрегати са снажним бродским моторима који систем одржавају у пуном капацитету 96 сати. Сваки наш клијент има засебне виртуелне тунеле којима долази до својих података, тако да је било каква злоупотреба искључена. Уверен сам да смо имуни на сајбер-нападе. Био сам у Луксембургу, где НАТО чува своје податке, тај дата центар је три пута већи од нашег, али смо по опреми и безбедности потпуно равноправни”, наводи Савић.

Технички куриозитет објекта чине системи противпожарне заштите и аутономног напајања топлотном енергијом.

„У рачунарском делу су огромне температуре, а системи за хлађење имају двоструку улогу. Истовремено исисавају топао ваздух и доводе га до административног дела, до наших канцеларија и просторија за одмор и рекреацију, па и до мензе у којој запослени могу да се окрепе. Овде се дежура 24 сати дневно 365 дана у години”, објашњава директор Савић.

Осим што се у крагујевачком Дата центру сада налазе подаци о „божанској честици”, овде је створена и могућност развоја вештачке интелигенције.

„Можда све ово може неког и да уплаши. И сам припадам генерацији која је одрасла на пољанчету, јурећи за фудбалском лоптом, у ери без рачунара, па знам шта мисле старији кад им се помену машине које личе на људе. Зато инсистирам да се у науци увек чува етика, да сваки експеримент буде на корист, а не на штету човечанства”, поручује Савић.