Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ПРЕ­ГЛЕД

Де­мо­кра­ти­ја је из­ли­за­на при­ча

Де­мо­кра­ти­ја је из­ли­за­на при­ча
(Фото/ EPA-EFE/Robert Ghement)

Би­ља­на Ми­три­но­вић Ра­ше­вић

Пољ­ска као глав­ни аме­рич­ки парт­нер у ЕУ по­ка­за­ла је да је и да­ље циљ сва­ке вла­сти да има сво­је но­ви­на­ре и су­ди­је – и да чак има и сво­је по­ли­тич­ке за­тво­ре­ни­ке. До­налд Туск, бив­ши пред­сед­ник Европ­ског са­ве­та и ли­дер Гра­ђан­ске плат­фор­ме, као по­бед­ник на пољ­ским пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма – чим је за­у­зео ме­сто пре­ми­је­ра иза­звао је на­ци­о­нал­ну кри­зу. Пре­су­дан по­тез због ко­га је ње­гов по­ли­тич­ки про­тив­ник Ја­ро­слав Ка­чињ­ски мо­гао да ка­же да Стран­ка пра­ва и прав­де (ПИС) уста­је у од­бра­ну сло­бо­де го­во­ра, ме­ди­ја и де­мо­кра­ти­је био је сме­њи­ва­ње свих ру­ко­во­де­ћих љу­ди у др­жав­ној те­ле­ви­зи­ји, ра­ди­ју и но­вин­ској аген­ци­ји.

МЕ­ДИЈ­СКА ЧИСТ­КА: Ту­сков ми­ни­стар је од­мах рас­пу­стио све над­зор­не од­бо­ре и име­но­вао но­ве ко­ји су би­ра­ли но­ве уред­ни­ке. Та­ко је но­ви пре­ми­јер ко­ји је у Бри­се­лу и Ва­шинг­то­ну ва­жио за све­ти­о­ник де­мо­кра­ти­је на­спрам кон­зер­ва­тив­ног Ка­чињ­ског у јед­ном да­ну за­ме­нио пољ­ски ме­диј­ски си­стем. Ти­ме је по­ка­зао да су „на­ши ме­ди­ји”, „на­ше су­ди­је” и „на­ши за­ко­но­дав­ци” увек пар­тиј­ски. А упра­во је због то­га Бри­сел ка­жња­вао Пољ­ску и, уз Ма­ђар­ску, ста­вљао је на цр­ну ли­сту не­де­мо­крат­ских дру­шта­ва. Са­да су Ка­чињ­ском у ро­ку од 24 ча­са да­ли при­ли­ку да ин­си­сти­ра на то­ме да је ње­го­ва ПИС про­го­ње­на и да је де­мо­кра­та Туск за­пра­во дик­та­тор.

За­хва­љу­ју­ћи то­ме што је пред­сед­ник Анд­жеј Ду­да чо­век бив­шег ре­жи­ма – ко­ји је због сме­на у ме­ди­ји­ма ста­вио ве­то на пред­лог за­ко­на о бу­џе­ту за ову го­ди­ну – дво­вла­шће је ушло у опа­сну по­ли­тич­ку бор­бу и пре­ли­ло се на ули­це. Али то ни­је све: да би по­ка­зао да ће прет­ход­на ре­пу­блич­ка власт би­ти те­мељ­но по­чи­шће­на, Туск је на­ре­дио хап­ше­ње дво­ји­це по­сла­ни­ка ПИС-а (бив­шег ми­ни­стра и ње­го­вог за­ме­ни­ка), и то у пред­сед­нич­кој па­ла­ти. То је би­ла де­мон­стра­ци­ја си­ле, ко­ја је чи­ње­ни­це о то­ме да ли су дво­ји­ца по­сла­ни­ка кри­ва за зло­у­по­тре­бу по­ло­жа­ја, због че­га су осу­ђе­ни у вре­ме прет­ход­ног Ту­ско­вог пре­ми­јер­ског ман­да­та – ба­ци­ла у дру­ги план. Та­ко­ђе се по­ка­за­ло да по­ми­ло­ва­ње ко­је је пот­пи­сао пред­сед­ник – са­да ви­ше не ва­жи.

„Ма­ђар нем­зет”, бли­зак Ор­ба­но­вој вла­ди, ко­ја се пре­по­зна­ла у овом слу­ча­ју, кон­ста­то­вао је да се Пољ­ска пре­ко но­ћи вра­ти­ла у вре­ме јед­но­пар­тиј­ске др­жа­ве, у ко­јој по­ли­тич­ки про­тив­ни­ци јед­но­став­но не­ста­ју, а да се пре­ма пред­сед­ни­ку др­жа­ве, са свим ње­го­вим овла­шће­њи­ма – по­на­ша­ју као да ви­ше не по­сто­ји. Они су по­ста­ви­ли ре­то­рич­ко пи­та­ње ко сто­ји иза Ту­ска и ко га охра­бру­је – и са­ми од­го­во­ри­ли да су то аме­рич­ке де­мо­кра­те.

ЖР­ТВО­ВА­ЊЕ ШОЛ­ЦА: Због аме­рич­ког ути­ца­ја не­мач­ком кан­це­ла­ру Ола­фу Шол­цу пре­ти сме­на. У тре­нут­ку ка­да Бе­ла ку­ћа са­оп­шта­ва да је по­моћ Укра­ји­ни де­фи­ни­тив­но ис­цр­пље­на, ка­да се на­ја­вљу­је да ће са­вет­ник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Џејк Са­ли­ван на Свет­ском еко­ном­ском фо­ру­му у Да­во­су тра­жи­ти да се Зе­лен­ски из­ја­сни о кон­крет­ном вој­ном пла­ну за ову го­ди­ну – Шолц аги­ту­је за на­ста­вак по­мо­ћи Ки­је­ву. Из­гле­да да је он свим ср­цем и са­ве­знич­ким уце­њи­вач­ким ка­па­ци­те­том пре­у­зео сав те­рет иде­је ка­ко да Ру­си­ја не по­бе­ди у Укра­ји­ни. По­све­ће­ност том ци­љу не де­ли ве­ћи­на Не­ма­ца, чи­ја је др­жа­ва по­сле уни­ште­ња „Се­вер­них то­ко­ва” и гу­бит­ка јеф­ти­них ру­ских енер­ге­на­та за­па­ла у ре­це­си­ју.

И дру­ги европ­ски ли­де­ри бо­ја­жљи­во из­но­се ди­ле­ме ко­ји је то мо­ме­нат у ко­ме ће би­ти ја­сно да Укра­ји­на да­ље не мо­же и ко ће сле­де­ћи би­ти гур­нут у ту игру мо­ћи. Ве­ћи­на је ипак под ути­ца­јем аме­рич­ке про­па­ган­де да је це­ла Евро­па сле­де­ћа на ме­ти Ру­си­је, Ки­не или Ира­на. Да би на­ста­ви­ле да обез­бе­ђу­ју сво­је ин­те­ре­се у Евро­пи, САД мо­ра­ју да про­ши­ре свој ути­цај на европ­ском кон­ти­нен­ту и за­то Шолц по­ли­тич­ки уми­ре с ре­чи­ма на усна­ма да „Евро­па мо­ра да по­ка­же да по­др­жа­ва Укра­ји­ну, сло­бо­ду, ме­ђу­на­род­но пра­во и европ­ске вред­но­сти”.

На­сто­је­ћи да ума­њи при­ти­сак на се­бе де­ле­ћи га с остат­ком чла­ни­ца ЕУ, Шолц тра­жи да и оста­ли европ­ски ли­де­ри ста­ве све сво­је кар­те на сто. До сле­де­ћег са­ми­та 1. фе­бру­а­ра же­ли да ви­ди спи­сак вој­них за­ли­ха ко­је је сва­ки европ­ски ли­дер пла­ни­рао за ову го­ди­ну. По­сле САД, чи­ја по­тро­шња на укра­јин­ски про­је­кат пре­ма­шу­је 120 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, Нем­ци су по­тро­ши­ли ви­ше на по­др­шку укра­јин­ском ре­жи­му не­го дру­ги Евро­пља­ни. На­рав­но, уку­пан обим ње­не по­мо­ћи у од­но­су на аме­рич­ки је мно­го ма­њи: око 30 ми­ли­јар­ди евра. Али и то је већ би­ло до­вољ­но да Нем­ци поч­ну да осе­ћа­ју по­сле­ди­це сле­пе при­вр­же­но­сти њи­хо­ве вла­де ин­те­ре­си­ма у ино­стран­ству. При­ну­ђе­на да тра­жи но­вац за Укра­ји­ну где год је то мо­гу­ће, вла­да­ју­ћа „се­ма­фор” ко­а­ли­ци­ја је по­че­ла да сма­њу­је бе­не­фи­ци­је и суб­вен­ци­је. И, на­рав­но, то је до­ве­ло до ма­сов­них про­те­ста ко­ји по­тре­са­ју Не­мач­ку од по­чет­ка го­ди­не.

НА­ТО КАО ПЕР­ПЕ­ТУ­УМ МО­БИ­ЛЕ: План САД за да­ље сла­бље­ње Евро­пе је на­ме­та­ње фи­нан­сиј­ског за­дат­ка из­др­жа­ва­ња Ки­је­ва и из­два­ја­ња нов­ца за НА­ТО. То се у Ва­шинг­то­ну ви­ди као про­ве­рен ме­ха­ни­зам ко­ји ће до­при­не­ти фи­нан­сиј­ском оп­стан­ку САД. У ту свр­ху аме­рич­ки се­на­то­ри су пред крај про­шле го­ди­не до­не­ли по­се­бан за­кон ко­ји би, зва­нич­но, тре­ба­ло да спре­чи До­нал­да Трам­па, уко­ли­ко по­бе­ди, да про­гла­си „смрт НА­ТО-а” по­вла­че­ћи САД из ње­га. Су­штин­ски, за­кон ко­ји је по­стао део бу­џе­та Пен­та­го­на обез­бе­ди­ће да се свим чла­ни­ца­ма али­јан­се (на­ро­чи­то европ­ским) згу­ле три ко­же с ле­ђа, под из­го­во­ром да је њи­ма за­шти­та нај­по­треб­ни­ја. Та­ко је НА­ТО по­стао ин­стру­мент аме­рич­ког спољ­но­по­ли­тич­ког ути­ца­ја ко­ји мо­же да одр­жа­ва бу­џет.

Ка­ко би спре­чи­ла Ру­си­ју и упла­ше­на ме­диј­ским за­стра­ши­ва­њем о на­ди­ра­њу Ху­та, Ха­ма­са и Хе­збо­ла­ха, Евро­па је због то­га са­да за­у­зе­та сма­ње­њем со­ци­јал­них да­ва­ња и суб­вен­ци­ја, по­ра­стом це­на све­га што се про­да­је и мо­би­ли­са­њем и опре­ма­њем вла­сти­тих ар­ми­ја. За­то су САД и ње­ни са­ве­зни­ци у Г7 тај­но ра­ди­ли на при­пре­ма­њу по­сти­за­ња до­го­во­ра о ду­го­роч­ним би­ла­те­рал­ним без­бед­но­сним оба­ве­за­ма ко­је се сво­де под на­зив „укра­јин­ски ми­ров­ни план”, а су­штин­ски зна­чи жр­тво­ва­ње по­след­њег Укра­јин­ца и по­след­њег евра.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

СЛОБОДАН
Суштина политике Качињског била је у одбијању преузимања јурисдикције ЕУ (Брисела и Немачке) над правосуђем Пољске. То их је коштало милион евра дневно али рат у Украјини је то прекинуо. Туск је германофил и спреман је да се потпуно потчини Немачкој па чак и да стационира немчке јединице у Пољској и тиме паралише отпор пољског народа који је схватио да би рат са Русијом, био за Пољску погубан.
Kao uvek
Zato svi trče u Rusiju, Kinu, Severnu Koreju, Iran, itd.
Влада М.
Капиталистичка демократија је сведена на политички живот којим доминирају политичке партије, а политичким партијама партијске организације и њихове вође. Обичан грађанин има привилегију да сваке четврте године изабере најмање непожељног партијског вођу, којег су за њега пробрали горњи (владајући) слојеви друштва. Капиталистичка демократија је политички систем који трансформише формалну вољу већине у стварну вољу мањине. Нема демократије без њене социјалне и економске компоненте.
Зоран Маторац
Демократија је опијум за народ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.