Де­мо­кра­ти­ја је из­ли­за­на при­ча

Би­ља­на Ми­три­но­вић Ра­ше­вић

Пољ­ска као глав­ни аме­рич­ки парт­нер у ЕУ по­ка­за­ла је да је и да­ље циљ сва­ке вла­сти да има сво­је но­ви­на­ре и су­ди­је – и да чак има и сво­је по­ли­тич­ке за­тво­ре­ни­ке. До­налд Туск, бив­ши пред­сед­ник Европ­ског са­ве­та и ли­дер Гра­ђан­ске плат­фор­ме, као по­бед­ник на пољ­ским пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма – чим је за­у­зео ме­сто пре­ми­је­ра иза­звао је на­ци­о­нал­ну кри­зу. Пре­су­дан по­тез због ко­га је ње­гов по­ли­тич­ки про­тив­ник Ја­ро­слав Ка­чињ­ски мо­гао да ка­же да Стран­ка пра­ва и прав­де (ПИС) уста­је у од­бра­ну сло­бо­де го­во­ра, ме­ди­ја и де­мо­кра­ти­је био је сме­њи­ва­ње свих ру­ко­во­де­ћих љу­ди у др­жав­ној те­ле­ви­зи­ји, ра­ди­ју и но­вин­ској аген­ци­ји.

МЕ­ДИЈ­СКА ЧИСТ­КА: Ту­сков ми­ни­стар је од­мах рас­пу­стио све над­зор­не од­бо­ре и име­но­вао но­ве ко­ји су би­ра­ли но­ве уред­ни­ке. Та­ко је но­ви пре­ми­јер ко­ји је у Бри­се­лу и Ва­шинг­то­ну ва­жио за све­ти­о­ник де­мо­кра­ти­је на­спрам кон­зер­ва­тив­ног Ка­чињ­ског у јед­ном да­ну за­ме­нио пољ­ски ме­диј­ски си­стем. Ти­ме је по­ка­зао да су „на­ши ме­ди­ји”, „на­ше су­ди­је” и „на­ши за­ко­но­дав­ци” увек пар­тиј­ски. А упра­во је због то­га Бри­сел ка­жња­вао Пољ­ску и, уз Ма­ђар­ску, ста­вљао је на цр­ну ли­сту не­де­мо­крат­ских дру­шта­ва. Са­да су Ка­чињ­ском у ро­ку од 24 ча­са да­ли при­ли­ку да ин­си­сти­ра на то­ме да је ње­го­ва ПИС про­го­ње­на и да је де­мо­кра­та Туск за­пра­во дик­та­тор.

За­хва­љу­ју­ћи то­ме што је пред­сед­ник Анд­жеј Ду­да чо­век бив­шег ре­жи­ма – ко­ји је због сме­на у ме­ди­ји­ма ста­вио ве­то на пред­лог за­ко­на о бу­џе­ту за ову го­ди­ну – дво­вла­шће је ушло у опа­сну по­ли­тич­ку бор­бу и пре­ли­ло се на ули­це. Али то ни­је све: да би по­ка­зао да ће прет­ход­на ре­пу­блич­ка власт би­ти те­мељ­но по­чи­шће­на, Туск је на­ре­дио хап­ше­ње дво­ји­це по­сла­ни­ка ПИС-а (бив­шег ми­ни­стра и ње­го­вог за­ме­ни­ка), и то у пред­сед­нич­кој па­ла­ти. То је би­ла де­мон­стра­ци­ја си­ле, ко­ја је чи­ње­ни­це о то­ме да ли су дво­ји­ца по­сла­ни­ка кри­ва за зло­у­по­тре­бу по­ло­жа­ја, због че­га су осу­ђе­ни у вре­ме прет­ход­ног Ту­ско­вог пре­ми­јер­ског ман­да­та – ба­ци­ла у дру­ги план. Та­ко­ђе се по­ка­за­ло да по­ми­ло­ва­ње ко­је је пот­пи­сао пред­сед­ник – са­да ви­ше не ва­жи.

„Ма­ђар нем­зет”, бли­зак Ор­ба­но­вој вла­ди, ко­ја се пре­по­зна­ла у овом слу­ча­ју, кон­ста­то­вао је да се Пољ­ска пре­ко но­ћи вра­ти­ла у вре­ме јед­но­пар­тиј­ске др­жа­ве, у ко­јој по­ли­тич­ки про­тив­ни­ци јед­но­став­но не­ста­ју, а да се пре­ма пред­сед­ни­ку др­жа­ве, са свим ње­го­вим овла­шће­њи­ма – по­на­ша­ју као да ви­ше не по­сто­ји. Они су по­ста­ви­ли ре­то­рич­ко пи­та­ње ко сто­ји иза Ту­ска и ко га охра­бру­је – и са­ми од­го­во­ри­ли да су то аме­рич­ке де­мо­кра­те.

ЖР­ТВО­ВА­ЊЕ ШОЛ­ЦА: Због аме­рич­ког ути­ца­ја не­мач­ком кан­це­ла­ру Ола­фу Шол­цу пре­ти сме­на. У тре­нут­ку ка­да Бе­ла ку­ћа са­оп­шта­ва да је по­моћ Укра­ји­ни де­фи­ни­тив­но ис­цр­пље­на, ка­да се на­ја­вљу­је да ће са­вет­ник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Џејк Са­ли­ван на Свет­ском еко­ном­ском фо­ру­му у Да­во­су тра­жи­ти да се Зе­лен­ски из­ја­сни о кон­крет­ном вој­ном пла­ну за ову го­ди­ну – Шолц аги­ту­је за на­ста­вак по­мо­ћи Ки­је­ву. Из­гле­да да је он свим ср­цем и са­ве­знич­ким уце­њи­вач­ким ка­па­ци­те­том пре­у­зео сав те­рет иде­је ка­ко да Ру­си­ја не по­бе­ди у Укра­ји­ни. По­све­ће­ност том ци­љу не де­ли ве­ћи­на Не­ма­ца, чи­ја је др­жа­ва по­сле уни­ште­ња „Се­вер­них то­ко­ва” и гу­бит­ка јеф­ти­них ру­ских енер­ге­на­та за­па­ла у ре­це­си­ју.

И дру­ги европ­ски ли­де­ри бо­ја­жљи­во из­но­се ди­ле­ме ко­ји је то мо­ме­нат у ко­ме ће би­ти ја­сно да Укра­ји­на да­ље не мо­же и ко ће сле­де­ћи би­ти гур­нут у ту игру мо­ћи. Ве­ћи­на је ипак под ути­ца­јем аме­рич­ке про­па­ган­де да је це­ла Евро­па сле­де­ћа на ме­ти Ру­си­је, Ки­не или Ира­на. Да би на­ста­ви­ле да обез­бе­ђу­ју сво­је ин­те­ре­се у Евро­пи, САД мо­ра­ју да про­ши­ре свој ути­цај на европ­ском кон­ти­нен­ту и за­то Шолц по­ли­тич­ки уми­ре с ре­чи­ма на усна­ма да „Евро­па мо­ра да по­ка­же да по­др­жа­ва Укра­ји­ну, сло­бо­ду, ме­ђу­на­род­но пра­во и европ­ске вред­но­сти”.

На­сто­је­ћи да ума­њи при­ти­сак на се­бе де­ле­ћи га с остат­ком чла­ни­ца ЕУ, Шолц тра­жи да и оста­ли европ­ски ли­де­ри ста­ве све сво­је кар­те на сто. До сле­де­ћег са­ми­та 1. фе­бру­а­ра же­ли да ви­ди спи­сак вој­них за­ли­ха ко­је је сва­ки европ­ски ли­дер пла­ни­рао за ову го­ди­ну. По­сле САД, чи­ја по­тро­шња на укра­јин­ски про­је­кат пре­ма­шу­је 120 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, Нем­ци су по­тро­ши­ли ви­ше на по­др­шку укра­јин­ском ре­жи­му не­го дру­ги Евро­пља­ни. На­рав­но, уку­пан обим ње­не по­мо­ћи у од­но­су на аме­рич­ки је мно­го ма­њи: око 30 ми­ли­јар­ди евра. Али и то је већ би­ло до­вољ­но да Нем­ци поч­ну да осе­ћа­ју по­сле­ди­це сле­пе при­вр­же­но­сти њи­хо­ве вла­де ин­те­ре­си­ма у ино­стран­ству. При­ну­ђе­на да тра­жи но­вац за Укра­ји­ну где год је то мо­гу­ће, вла­да­ју­ћа „се­ма­фор” ко­а­ли­ци­ја је по­че­ла да сма­њу­је бе­не­фи­ци­је и суб­вен­ци­је. И, на­рав­но, то је до­ве­ло до ма­сов­них про­те­ста ко­ји по­тре­са­ју Не­мач­ку од по­чет­ка го­ди­не.

НА­ТО КАО ПЕР­ПЕ­ТУ­УМ МО­БИ­ЛЕ: План САД за да­ље сла­бље­ње Евро­пе је на­ме­та­ње фи­нан­сиј­ског за­дат­ка из­др­жа­ва­ња Ки­је­ва и из­два­ја­ња нов­ца за НА­ТО. То се у Ва­шинг­то­ну ви­ди као про­ве­рен ме­ха­ни­зам ко­ји ће до­при­не­ти фи­нан­сиј­ском оп­стан­ку САД. У ту свр­ху аме­рич­ки се­на­то­ри су пред крај про­шле го­ди­не до­не­ли по­се­бан за­кон ко­ји би, зва­нич­но, тре­ба­ло да спре­чи До­нал­да Трам­па, уко­ли­ко по­бе­ди, да про­гла­си „смрт НА­ТО-а” по­вла­че­ћи САД из ње­га. Су­штин­ски, за­кон ко­ји је по­стао део бу­џе­та Пен­та­го­на обез­бе­ди­ће да се свим чла­ни­ца­ма али­јан­се (на­ро­чи­то европ­ским) згу­ле три ко­же с ле­ђа, под из­го­во­ром да је њи­ма за­шти­та нај­по­треб­ни­ја. Та­ко је НА­ТО по­стао ин­стру­мент аме­рич­ког спољ­но­по­ли­тич­ког ути­ца­ја ко­ји мо­же да одр­жа­ва бу­џет.

Ка­ко би спре­чи­ла Ру­си­ју и упла­ше­на ме­диј­ским за­стра­ши­ва­њем о на­ди­ра­њу Ху­та, Ха­ма­са и Хе­збо­ла­ха, Евро­па је због то­га са­да за­у­зе­та сма­ње­њем со­ци­јал­них да­ва­ња и суб­вен­ци­ја, по­ра­стом це­на све­га што се про­да­је и мо­би­ли­са­њем и опре­ма­њем вла­сти­тих ар­ми­ја. За­то су САД и ње­ни са­ве­зни­ци у Г7 тај­но ра­ди­ли на при­пре­ма­њу по­сти­за­ња до­го­во­ра о ду­го­роч­ним би­ла­те­рал­ним без­бед­но­сним оба­ве­за­ма ко­је се сво­де под на­зив „укра­јин­ски ми­ров­ни план”, а су­штин­ски зна­чи жр­тво­ва­ње по­след­њег Укра­јин­ца и по­след­њег евра.