Нова тачка у универзуму

Република Србија је у ери четврте индустријске револуције – земља победник. Јер само победничка друштва иду у сусрет променама и препознају у њима развојне шансе, уместо да од њих зазиру, остају у сенци или се повлаче.

Ми смо, захваљујући нашим талентима, дубоком посвећеношћу и даноноћним радом, успели ту прилику да искористимо и победимо. Управо зато данас живимо у модерној и дигитално трансформисаној земљи науке, иновативности и креативности, где извоз услуга сектора информационо-комуникационих технологија бележи највећу стопу раста из године у годину.

Тај експоненцијални раст овог извоза, који је 2022. године износио рекордних 2,7 милијарди евра, само у првих 10 месеци 2023. године досегао је износ од 2,8 милијарди евра, то јест премашио је укупан извоз рекордне претходне године. Јасно је да ћемо у 2023. години поставити нови рекорд и питање је дана када ћемо добити тај резултат, а циљ је да наставимо са даљим растом и да до 2030. године остваримо чак 10 милијарди извоза ИКТ услуга.

Србија је међу 10 земаља света које су оствариле највећи напредак у дигитализацији према анализи Уједињених нација, а Светска банка нас рангира на високо четврто место у Европи у области дигиталне трансформације.

До пре пет година нисмо имали ниједан, а данас имамо четири научно-технолошка парка у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу, док је у 2024. години планиран почетак изградње још два у Крагујевцу и Крушевцу.

Крагујевац је, захваљујући капиталним инвестицијама Владе Републике Србије, постао српска Силицијумска долина, технолошко-иновативни центар, јединствена целина информационих, креативних и дигиталних делатности у овом делу Европе. Епитет дигиталног хаба са поносом носи јер је ту изграђен најсавременији дата центар у региону, у складу са највишим стандардима безбедности и поузданости класе четири, где се чувају подаци свих грађана и привреде. У Државном дата центру чувамо, такође, бисере научно-технолошких достигнућа, мотор нашег даљег развоја, Прву националну платформу за развој вештачке интелигенције – национални суперкомпјутер последње генерације. У њему своје податке на комерцијалној основи чувају и светски гиганти попут „Оракла”, ИБМ-а и „Хуавеја”, а меморандум о разумевању потписао је и „Амазон”.

У 2024. години у Крагујевцу, одмах поред Дата центра, почињемо изградњу првог Иновационог дистрикта, јединог у овом делу Европе, који ће се простирати на чак 56.000 квадратних метара. То ће бити креативно-иновативни, дигитални центар са забавним и спортским садржајем, у коме ће чланови ИТ заједнице моћи да се друже и раде, а посебно место ће имати Национални центар за информациону безбедност, али и засебни простори за ИТ (бизнис инкубатори, стартапови, део за примену вештачке интелигенције, у којем ће се налазити центар за развој роботике), затим смарт сити центар за развој паметних енергетских система, умрежавање паметне инфраструктуре, центар за промоцију дигитализације, део за биоинформатику и биоинжењеринг са простором за истраживања и лабораторијама. Ту ће се налазити и едукациони центар за обуке студената – мали стартап простори, радионице за млађи и школски узраст, центар за промоцију науке и многе друге области које су важне за унапређење научно-технолошких достигнућа.

Изградња Иновационог дистрикта, као једне од највреднијих капиталних инвестиција, биће важан подстицај за даље позиционирање Крагујевца као центра дигитализације и иновација, креирање нових радних места и свеукупан позитиван имиџ који Република Србија ужива у ИКТ заједници широм света.

Посебно смо поносни на недавно потписан меморандум са ЦЕРН-ом, чиме је Србија, управо захваљујући изванредној инфраструктури Државног дата центра у Крагујевцу, званично постала део велике, глобалне рачунарске мреже, тек седма земља у Европи и десета у целом свету у којој овај Европски центар за нуклеарна истраживања чува своје податке. Практично, „нова тачка у универзуму у којој ће се изучавати како тај исти универзум функционише”.

У Дата центру ће се чувати, анализирати и обрађивати подаци који настају у ЦЕРН-у, што је од изузетног значаја за нашу научну заједницу јер ће наши научници и истраживачи имати приступ овим подацима, а кроз мрежу ЦЕРН-а ће моћи да сарађују са више од 5.500 научника широм света и више од 240 института из 54 земље. Србија тиме постаје база драгоцених научних података како за научну заједницу у Србији тако и за ширу светску заједницу.

А да нам је неко 2017. године, када смо визијом председнице владе Ане Брнабић кренули у до тада потпуно неискоришћени ресурс дигитализације јавне управе и привреде у Републици Србији, понудио да за свега шест година постигнемо управо ове резултате, дубоко сам уверен да бисмо, без икакве дилеме, сви до једног прихватили баш овакав редослед ствари.

Јер ко би пропустио шансу да у 2023. години, у јеку четврте  индустријске револуције, буде лидер у региону на пољу дигитализације, науке и технологије, а то признање смо као држава понели свакодневним посвећеним радом.

Наш пут није био нимало лак, а успех није стигао преко ноћи, јер, будимо реални, наше друштво, у том моменту, није било довољно упућено у то шта би нам дигитализација донела, како би нам свима променила животе набоље, о свим предностима које бисмо као друштво уживали у шта смо се касније сви заједно уверили, а нарочито наши грађани.

У том тренутку постојала је једино политичка зрелост и визија врха државе, то јест свесрдна подршка и огромна жеља председника Републике Србије и председнице владе да наша држава мора да иде напред. И кренули смо, сада већ незаустављиво.

Тада, као и сада, верујемо да је управо технолошка револуција главни катализатор иновација, конкурентности и раста у годинама кључних промена и прилика које су нам долазиле и које су пред нама. То је, засигурно, једини исправан пут којим креирамо нову слику модерне Србије којој су на највишој могућој вредносној лествици образовање, знање и креативност као део националног идентитета и распознавања, како у Европи тако и у свету.

Зато и у наредним годинама остајемо посвећени стварању повољног амбијента за раст и развој креативности, знања и иновација, подстичући трансформацију друштва, како би што више иноватора и инжењера из Србије било на услузи светској науци, а Република Србија поуздан партнер и респектабилан члан међународне научне заједнице.