Штедише траже заштиту од државе

Улози штедиша у Србији ове године су повећани за око милијарду евра, али је светска криза утерала страх у кости плашљивијима, па их неки и повлаче. Гувернер Радован Јелашић се нада да то неће дуго трајати и да ће високе камате, седам до девет одсто на евре, више привући штедише него што ће их криза уплашити.

Ослушкујући штедише, „обимнија” гаранција Народне банке и укидање пореза на камате од штедних улога у еврима и те како би се исплатили. И банкама и држави. Тако ушушканој штедњи ни актуелни финансијски урагани не би наудили.

Темом државних гаранција за штедњу бавили су се чак и посланици у српском парламенту. Осигурани износ за орочену штедњу требало би повећати са 3.000 на 20.000 евра, предложила је опозиција, мада рачунице неких од њих кажу да би држава могла да„покрије” највише 7.500 евра по улогу. Са таквим идејама слажу се и поједини економисти, јер је повећање штедног лимита у банкама за чију исплату гарантује држава, уверавају, психолошки веома важно.

Основни циљ система осигурања – заштита ситних штедиша је остварен, будући да је по једном депоненту у једној банци у Србији 80 одсто штедиша који имају депозите до 3.000 евра, каже за „Политику” државни секретар у Министарству финансија др Слободан Илић.

Агенција за осигурање депозита прати структуру штедње, са задатком да сигнализира када тренутно важећи износ осигурања улога буде недовољан да потпуно покрије највећи број малих улога. Поред редовног сагледавања структуре штедње узеће у обзир и страх грађана због глобалне финансијске кризе, као и предузете мере суседних земаља, након чега ће владиној радној групи дати предлог, ако буде потребе, да се подигне висина осигураног износа штедних улога грађана.

Др Дејан Шошкић је оценио да је то уобичајена мера која се примењује да би се спречила паника: „ Људи би се умирили и не би у толикој мери излагали банке непотребним ликвидним стресовима. Овако, већ данима из банака више односе новца него што улажу и све се чешће дешава да за релативно мале износе кажу да морате да сачекате или да најавите исплату. А то, ипак, није нормална ситуација“. Он тврди да је и без финансијске кризе одавно требало повећати гарантовани износ штедње, бар на 5.000 евра, да се приближимо лимиту који је до кризе препоручивала ЕУ – 20.000 евра.

Лимит државне гаранције за штедњу, сматра др Ђорђе Ђукић, требало би да прати раст бруто друштвеног производа и да буде барем на нивоу двоструког износа БДП по становнику. Уколико је, међутим, криза системска, адекватна заштита не постоји, додао је тај економиста. Од 5,7 милијарди евра девизне штедње око 2,3 милијарде је на име обавезне резерве депоновано код НБС, а тако ригорозни прописи,уверава, не постоје нигде у свету. Тим новцем, уколико затреба, увек се могу исплатити штедише.

Најлакше је повећати гарантовани износ, али то повећава и трошкове. Јер, банке би морале да плаћају веће премије осигурања, а то би кроз веће камате на крају платили корисници кредита, образложио је Ђукић. У САД је уведена гаранција на целокупне штедне износе, али се системској кризи и даље не види крај. А код нас није системска, јер је, указује, банкарски систем стабилан.

Уз повећање осигураног износа улога требало би уредити цео систем заштите депозита јер је, како оцењује др Бошко Живковић, помало архаичан. Све банке не би требало да плаћају исту премију, већ би ризичније морале да издвоје више новца. Укидање или бар смањење пореза на камату од штедње је пожељно, препоручује Живковић, јер ће се до страних извора све теже долазити и зато је важно да се преусмеримо да домаће.

Мада би било добро да држава повећа осигурани износ депозита, директор Маркетинга Комерцијалне банке Горан Милићевић сматра да то није и неопходно. Девизне резерве су веће од штедње и ништа не би изгубили ни банкарски систем, који је стабилан, ни држава, а већа државна гаранција би допринела да се смањи притисак на банке.

Поједини економисти, међутим, сматрају да државна гаранција не представља апсолутну заштиту улога и да сигурност доноси добар банкарски систем. Генерални секретар Удружења банака Верољуб Дугалић подсећа да банке на рачунима код НБС имају 515 милијарди динара, док укупне обавезе за штедњу износе 430 милијарди динара. То значи да банке у сваком тренутку могу да испуне обавезе према штедишама. Можда у ери светске кризе делује нестварно, али штедња је у Србији сигурна и без нарочитих гаранција државе.

Пре него што је кренуо пут Вашингтона, гувернер је поручио: „Да мене питају штедише шта да раде, рекао бих им да оду на посао, припреме леп ручак, прошетају Кнез Михаиловом, јер готовине има довољно у банкама и не видим никакав разлог да неко узме евре из банке и носи их у џепу”.

Колико се банкама верује, показаће сума штедних улога који ће остати на књижицама 31. октобра, светског Дана штедње, као и износ улога прикупљених после тог датума.

Бисерка Думић

---------------------------------------------

Порез на камату упола мањи

Упитан када ће бити укинут порез на девизну штедњу, Слободан Илић је рекао да предложене законске измене предвиђају смањење стопе пореза на камату са 20 на 10 одсто. Приходи који се остваре по овом основу биће изузети из пореске основице годишњег дохотка грађана који се опорезује.

Од брзине рада Скупштине, додао је државни секретар за финансије, зависиће када ће измене почети да дају ефекте.

----------------------------------------------

Владе повећале заштиту

Протеклих дана Ирска, Мађарска, Словачка, Италија, Аустрија… одлучиле су да осигурају целокупне износе штедње својих грађана. Учинила је то и влада Немачке, чији грађани на штедним књижицама и текућим рачунима имају више новца него што износе кинеске девизне резерве. Тај износ премашује 1.600 милијарди евра. Исту одлуку донела је и влада Словеније која је гаранције за штедњу са 22.000 евра повећала на неограничен износ.

И неке друге земље знатно су повећале штедне износе за чију сигурност гарантује држава – Шведска и Румунија на 50.000, Литванија на 100.000, а Норвешка на 250.000, а БиХ на 5.000 евра.