Војска је увек била школа живота

Предлог Генералштаба Војске Србије за обавезан војни рок заслужује најширу друштвену подршку. Јасно је да за одбрану земље није довољно само модерно оружје, већ да је одлучујући људски фактор – високо мотивисан и до мајсторства обучен да брани своју отаџбину. Последњих година скоро да смо заборавили и занемарили традицију нашег народа да је част бити војник и да су испраћаји у војску били једнако важни, свечани и масовни као и свадбе. Поред свих логистичких припрема за обавезан војни рок, укључујући модерне и актуелне програме обуке, које ће свакако извршити Министарство одбране и Војска Србије, од значаја је систематско, широко и дуготрајно укључење целе друштвене заједнице у процес припреме нових регрута.

Од највећег је значаја да се млади људи мотивишу и свесно прихвате одлазак у војску као чин личног односа према својој земљи, њеној слободи и будућности. Народ који нема своју војску способну да га брани, али и одвраћа од агресије окупиран је и подјармљен. С тим се наш слободарски народ никада није мирио, о чему сведочи наша вишевековна славна историја.

Породица, као основна ћелија друштва, има незаменљиву улогу да у процесу сазревања младих снажно подстакне и подржи одлазак своје деце у војску, где њихови синови постају зрелији и спремнији да се одупру бројним негативним изазовима савременог света. Војска је увек била школа живота у којој многи млади људи откривају способности за које раније нису ни знали да их имају. Кроз овладавање вештинама употребе оружја и савремене војне технике, расте самопоуздање у сопствену снагу и снагу колектива, подижу се физичка спремност, издржљивост, одговорност, дисциплина, упознаје се територија своје земље, јачају колективни дух и другарство, увежбава се тимски рад, стичу знања о деловању у случају елементарних непогода... То су само нека искуства и знања која се могу стећи у војсци и која остају корисна и упамћена за цео живот.

Школе и факултети кроз савремене програме могу снажно да мотивишу младе за одлазак у војску, ослањајући се на нашу славну традицију, али и актуелну безбедносну ситуацију у свету и окружењу. Негујући културу сећања, у програме екскурзија треба укључити обавезан обилазак спомен-обележја на Крфу, Церу, у Шумарицама, Јасеновцу, Јајинцима, Сајмишту, на Кадињачи...

Медији могу знатно допринети популаризацији обавезног војног рока кроз озбиљне анализе, компаративне прегледе војног рока у другим земљама и гостовања личности од јавног угледа и ауторитета. Било би корисно снимити документарни филм о садашњим регрутима који добровољно служе војни рок у нашим касарнама и тај филм, као пример како се млади односе према својој земљи, приказати у свим школама у Србији.

Општине у којима ће бити смештени регрути, у договору са ВС требало би благовремено да планирају организован прихват, успоставе сарадњу с локалним становништвом и организују пригодне спортске и културне програме за регруте.

Резервне официре, посебно с ратним искуством, требало би на одговарајући начин укључити у обуку. И спортске организације и клубови могу знатно да утичу и подстичу своје чланове да одлазе у војску. Младима који заврше обавезан војни рок требало би признати радни стаж за време које су провели у Војсци Србије.

У Србији су народ и војска увек били нераскидиво биће. И сада, окружени бројним изазовима, покажимо јединство, одлучност и слогу да заживи предлог Генералштаба Војске Србије за обавезан војни рок.

Милорад Козловачки,
политиколог, Земун