Србија председава Цефти у овој години

На годишњој конференцији „Цефта вик”, под називом „е-Цефта: Кликни, повежи се и тргуј”, одржаној у децембру прошле године у Подгорици, Србија је од Црне Горе преузела ротирајуће председавање Цефта споразуму у овој години. Приоритети једногодишњег председавања Србије од 1. јануара ове године биће, између осталог, консолидација и јачање спровођења споразума, олакшавање трговине робом и услугама међу Цефта чланицама, као и дигитализација. Неке од мера укључују пилотирање заједничких царинских акција, размену података, рад на међусобном признавању програма овлашћених привредних субјеката Цефта страна, електронску трговину. Поред тога, приоритети укључују и смањење трошкова трговине и времена чекања на граници, као и рад на признавању професионалних квалификација.

Србија ће председавањем Цефти имати, како истичу српски званичници, прилику да настави са испуњавањем једног од најважнијих циљева, а то је регионално повезивање и интензивирање трговинске сарадње у корист привреда и побољшања квалитета живота становништва. Србија ће се у овој години фокусирати на интензивирању трговинске размене и унапређења дигитализације и електронске трговине. Пред Србијом је доста планова и ово председавање планира да искористи на најбољи могући начин. За Србију, учествовање у Цефти значи приступ ширем тржишту за своје производе, смањење баријера и олакшано пословање са осталим чланицама. То би требало да допринесе повећању извоза, економског развоја и јачању регионалне сарадње.

Шта је Цефта и који су главни проблеми?

Цефта (Central European Free Trade Agreement) регионални је споразум о слободној трговини, потписан 2006, а ступио је на снагу 2007. Заменио је мрежу од 32 билатерална споразума о слободној трговини у региону ЈИЕ, који су били у примени од 2001. и допринели либерализацији и олакшању услова трговине. Главни циљ Цефте јесте стварање зоне слободне трговине између земаља потписница, што значи уклањање царинских и нецаринских баријера и олакшавање трговине и побољшање економске сарадње и развоја. Стварањем ове зоне земље западног Балкана се опредељују за економски и привредни развој, тежећи да воде заједничку економску политику и преузму обавезу и одговорност за будућност читавог региона, што још више наглашава њихову европску перспективу и жељу за придруживањем ЕУ.

Чланице Цефте су Албанија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, Молдавија, Србија и Косово/Унмик (у складу са Резолуцијом СБУН 1244). Заједнички комитет (на министарском нивоу) управљачки је орган Цефте, састављен од представника свих страна, а одлуке доноси консензусом. Секретаријат Цефте, као посебно тело, треба да подржи Заједнички комитет у реализацији Цефта агенде. У пракси се показало да једногласно доношење одлука ствара проблеме у њеном функционисању, јер до сада ниједан ванцарински проблем није решен мултилатерално на нивоу Цефте, већ искључиво билатерално између страна у спору.

У ствари, нецаринске баријере и начин одлучивања у Цефти, главни су проблеми у функционисању овог споразума, због чега је регион још далеко од јединственог тржишта. Србија је зато, пре неколико година, предлагала да се у гласању примени модел „консензус минус један”. Циљ предлога је био да се избегне пракса да једна чланица блокира другу приликом гласања о важним питањима. Овим моделом би се искључила из одлучивања страна у спору и избегла блокада, и омогућило несметано доношење одлука. Све чланице Цефте су тада начелно подржале став Србије, али је остало мртво слово на папиру.

После ЕУ, према подацима РЗС, други по важности партнер Србије јесу чланице Цефте, са којима је имала суфицит у размени од 2,5 милијарди долара у 2022, као резултат углавном извоза: електричне енергије, житарица и производа од њих, нафте и нафтних деривата, гвожђа и челика, и пића. Извоз Србије износио је 4,6 милијарди долара, увоз 2,1 милијарду долара, а покривеност увоза извозом 216 одсто. За 11 месеци 2023. суфицит је износио 2,7 милијарди долара, од чега је извоз био 4,3 милијарде долара, увоз 1,7 милијарди долара.

Иако је оснивање Цефте био један велики искорак, показало се да и после петнаестак година има доста проблема и баријера, које је оптерећују, што показује да је потребан нови оквир, реформа или њена реорганизација. Приоритети који су утврђени агендом нису до краја испуњени, а то је, пре свега, међусобно признавање докумената како би се олакшало пословање. Одлуке би могле много брже да се спроводе у оквиру тзв. СЕЕД+ система, односно електронске размене докумената из области царине, фито и ветеринарских сертификата. Иако су се стекли технички предуслови да се ти документи тако размењују, још увек у пракси компаније морају физички да доносе на гранични прелаз папирне документе, уместо да аутоматски раде само преко електронске најаве.

Због непримереног понашања Приштине и забране улаза скоро свих производа из централне Србије на КиМ од јуна прошле године (која је касније делом релаксирана), директан губитак за српску привреду је око 130-140 милиона долара, ако се има у виду неостварени промет 2023, према подацима ПКС. Ово представља директно кршење одредаба Цефта споразума, као и раније наметнуте косовске таксе (прво од 10 одсто па затим од 100 одсто) на набавку српске робе, али нису уследиле никакве санкције Приштини. Пошто се одлуке доносе једногласно, практично не постоји механизам кажњавања за чланице које крше овај споразум, па је и једнострана забрана Приштине да се српски производи испоручују на КиМ и даље на снази. Иако замишљен да обезбеди несметану трговину и регионалну економску сарадњу, Цефта споразум практично је годинама добрим делом блокиран због нерешених политичких несугласица, пре свега на релацији Београд–Приштина, али и даље функционише. Ситуација са пласманом српске робе на КиМ је чисто политичко питање, и до разрешења би могло доћи ако би се извршио довољно јак притисак утицајних западних земаља. Српски производи су врло тражени на КиМ, како финални, тако и сировине, и када нема блокаде, остварује се око 550 милиона долара годишњег промета (око 440 милиона испорука и 110 милиона набавки).

Србија је преузела председавање Цефти, али треба рећи да уколико се не промене нека правила њеног функционисања, тешко да ће значајније утицати да стање буде другачије, па постоји нада да ће ипак да дође до процеса деблокаде. Србија ће покушавати да окупи чланице и настојати да ревитализује споразум, у коме сада владају више политички, а не економски принципи. Има простора да се ова организација реорганизује, а за то су потребне политичке одлуке, јер су у последње време одлуке у Цефти усаглашаване само на техничким нивоима, док на политичком ниво практично ниједна одлука није донета.

Важно је напоменути да се сада ради на једном додатном протоколу којим би се утврдио механизам за решавање трговинских спорова између чланица Цефте, а заснива се на принципима СТО. Практично, то би значило да чланица која је оштећена иницира спор, а затим се организују расправе на којима проблем разматрају одређени експерти за међународну трговину, који дају стручно мишљење да ли има или нема кршења правила. То би био напредак у односу на досадашњи ограничени механизам, по којем се изнесе проблем да нека чланица крши споразум, али онда све стране морају да се једногласно сагласе да је до тога дошло. Није било могуће да се на овај начин реше трговински спорови, јер страна која крши споразум није се са тиме саглашавала. Ако би се донео овај нови протокол, што се очекује, то би био велики напредак у даљем функционисању Цефте, јер би помогао и да се уклоне косовске баријере на српску робу, а био би својеврсна превентива за све будуће сличне случајеве.

Некадашњи помоћник савезног министра и наш главни преговарач за споразуме о слободној трговини у региону ЈИЕ, на основу којих је настала Цефта

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa