Srbija predsedava Cefti u ovoj godini

Na godišnjoj konferenciji „Cefta vik”, pod nazivom „e-Cefta: Klikni, poveži se i trguj”, održanoj u decembru prošle godine u Podgorici, Srbija je od Crne Gore preuzela rotirajuće predsedavanje Cefta sporazumu u ovoj godini. Prioriteti jednogodišnjeg predsedavanja Srbije od 1. januara ove godine biće, između ostalog, konsolidacija i jačanje sprovođenja sporazuma, olakšavanje trgovine robom i uslugama među Cefta članicama, kao i digitalizacija. Neke od mera uključuju pilotiranje zajedničkih carinskih akcija, razmenu podataka, rad na međusobnom priznavanju programa ovlašćenih privrednih subjekata Cefta strana, elektronsku trgovinu. Pored toga, prioriteti uključuju i smanjenje troškova trgovine i vremena čekanja na granici, kao i rad na priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Srbija će predsedavanjem Cefti imati, kako ističu srpski zvaničnici, priliku da nastavi sa ispunjavanjem jednog od najvažnijih ciljeva, a to je regionalno povezivanje i intenziviranje trgovinske saradnje u korist privreda i poboljšanja kvaliteta života stanovništva. Srbija će se u ovoj godini fokusirati na intenziviranju trgovinske razmene i unapređenja digitalizacije i elektronske trgovine. Pred Srbijom je dosta planova i ovo predsedavanje planira da iskoristi na najbolji mogući način. Za Srbiju, učestvovanje u Cefti znači pristup širem tržištu za svoje proizvode, smanjenje barijera i olakšano poslovanje sa ostalim članicama. To bi trebalo da doprinese povećanju izvoza, ekonomskog razvoja i jačanju regionalne saradnje.

Šta je Cefta i koji su glavni problemi?

Cefta (Central European Free Trade Agreement) regionalni je sporazum o slobodnoj trgovini, potpisan 2006, a stupio je na snagu 2007. Zamenio je mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE, koji su bili u primeni od 2001. i doprineli liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine. Glavni cilj Cefte jeste stvaranje zone slobodne trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih i necarinskih barijera i olakšavanje trgovine i poboljšanje ekonomske saradnje i razvoja. Stvaranjem ove zone zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, težeći da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava njihovu evropsku perspektivu i želju za pridruživanjem EU.

Članice Cefte su Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i Kosovo/Unmik (u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244). Zajednički komitet (na ministarskom nivou) upravljački je organ Cefte, sastavljen od predstavnika svih strana, a odluke donosi konsenzusom. Sekretarijat Cefte, kao posebno telo, treba da podrži Zajednički komitet u realizaciji Cefta agende. U praksi se pokazalo da jednoglasno donošenje odluka stvara probleme u njenom funkcionisanju, jer do sada nijedan vancarinski problem nije rešen multilateralno na nivou Cefte, već isključivo bilateralno između strana u sporu.

U stvari, necarinske barijere i način odlučivanja u Cefti, glavni su problemi u funkcionisanju ovog sporazuma, zbog čega je region još daleko od jedinstvenog tržišta. Srbija je zato, pre nekoliko godina, predlagala da se u glasanju primeni model „konsenzus minus jedan”. Cilj predloga je bio da se izbegne praksa da jedna članica blokira drugu prilikom glasanja o važnim pitanjima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu i izbegla blokada, i omogućilo nesmetano donošenje odluka. Sve članice Cefte su tada načelno podržale stav Srbije, ali je ostalo mrtvo slovo na papiru.

Posle EU, prema podacima RZS, drugi po važnosti partner Srbije jesu članice Cefte, sa kojima je imala suficit u razmeni od 2,5 milijardi dolara u 2022, kao rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika, i pića. Izvoz Srbije iznosio je 4,6 milijardi dolara, uvoz 2,1 milijardu dolara, a pokrivenost uvoza izvozom 216 odsto. Za 11 meseci 2023. suficit je iznosio 2,7 milijardi dolara, od čega je izvoz bio 4,3 milijarde dolara, uvoz 1,7 milijardi dolara.

Iako je osnivanje Cefte bio jedan veliki iskorak, pokazalo se da i posle petnaestak godina ima dosta problema i barijera, koje je opterećuju, što pokazuje da je potreban novi okvir, reforma ili njena reorganizacija. Prioriteti koji su utvrđeni agendom nisu do kraja ispunjeni, a to je, pre svega, međusobno priznavanje dokumenata kako bi se olakšalo poslovanje. Odluke bi mogle mnogo brže da se sprovode u okviru tzv. SEED+ sistema, odnosno elektronske razmene dokumenata iz oblasti carine, fito i veterinarskih sertifikata. Iako su se stekli tehnički preduslovi da se ti dokumenti tako razmenjuju, još uvek u praksi kompanije moraju fizički da donose na granični prelaz papirne dokumente, umesto da automatski rade samo preko elektronske najave.

Zbog neprimerenog ponašanja Prištine i zabrane ulaza skoro svih proizvoda iz centralne Srbije na KiM od juna prošle godine (koja je kasnije delom relaksirana), direktan gubitak za srpsku privredu je oko 130-140 miliona dolara, ako se ima u vidu neostvareni promet 2023, prema podacima PKS. Ovo predstavlja direktno kršenje odredaba Cefta sporazuma, kao i ranije nametnute kosovske takse (prvo od 10 odsto pa zatim od 100 odsto) na nabavku srpske robe, ali nisu usledile nikakve sankcije Prištini. Pošto se odluke donose jednoglasno, praktično ne postoji mehanizam kažnjavanja za članice koje krše ovaj sporazum, pa je i jednostrana zabrana Prištine da se srpski proizvodi isporučuju na KiM i dalje na snazi. Iako zamišljen da obezbedi nesmetanu trgovinu i regionalnu ekonomsku saradnju, Cefta sporazum praktično je godinama dobrim delom blokiran zbog nerešenih političkih nesuglasica, pre svega na relaciji Beograd–Priština, ali i dalje funkcioniše. Situacija sa plasmanom srpske robe na KiM je čisto političko pitanje, i do razrešenja bi moglo doći ako bi se izvršio dovoljno jak pritisak uticajnih zapadnih zemalja. Srpski proizvodi su vrlo traženi na KiM, kako finalni, tako i sirovine, i kada nema blokade, ostvaruje se oko 550 miliona dolara godišnjeg prometa (oko 440 miliona isporuka i 110 miliona nabavki).

Srbija je preuzela predsedavanje Cefti, ali treba reći da ukoliko se ne promene neka pravila njenog funkcionisanja, teško da će značajnije uticati da stanje bude drugačije, pa postoji nada da će ipak da dođe do procesa deblokade. Srbija će pokušavati da okupi članice i nastojati da revitalizuje sporazum, u kome sada vladaju više politički, a ne ekonomski principi. Ima prostora da se ova organizacija reorganizuje, a za to su potrebne političke odluke, jer su u poslednje vreme odluke u Cefti usaglašavane samo na tehničkim nivoima, dok na političkom nivo praktično nijedna odluka nije doneta.

Važno je napomenuti da se sada radi na jednom dodatnom protokolu kojim bi se utvrdio mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova između članica Cefte, a zasniva se na principima STO. Praktično, to bi značilo da članica koja je oštećena inicira spor, a zatim se organizuju rasprave na kojima problem razmatraju određeni eksperti za međunarodnu trgovinu, koji daju stručno mišljenje da li ima ili nema kršenja pravila. To bi bio napredak u odnosu na dosadašnji ograničeni mehanizam, po kojem se iznese problem da neka članica krši sporazum, ali onda sve strane moraju da se jednoglasno saglase da je do toga došlo. Nije bilo moguće da se na ovaj način reše trgovinski sporovi, jer strana koja krši sporazum nije se sa time saglašavala. Ako bi se doneo ovaj novi protokol, što se očekuje, to bi bio veliki napredak u daljem funkcionisanju Cefte, jer bi pomogao i da se uklone kosovske barijere na srpsku robu, a bio bi svojevrsna preventiva za sve buduće slične slučajeve.

Nekadašnji pomoćnik saveznog ministra i naš glavni pregovarač za sporazume o slobodnoj trgovini u regionu JIE, na osnovu kojih je nastala Cefta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista