Промене времена тешке за срчане болеснике

Нагла промена времена највише утиче на кардиолошке болеснике, који су у већој мери јуче позивали лекаре хитне помоћи тражећи савет због кардиоваскуларних тегоба. Истраживања показују да зима од свих годишњих доба управо најмање прија срчаним болесницима, посебно онима који имају дијагнозу ангине пекторис, па им се јавља стезање и бол у грудима.

Како за „Политику” истиче др Ивана Стефановић, из Градског завода за хитну медицинску помоћ у Београду, пацијенти су се највише јављали због високог крвног притиска и бола у грудима.

– Има пацијената који су већ срчани болесници и који знају да треба да узму нитроглицерин у одређеним ситуацијама, али и оних којима се бол у грудима изненада јави први пут у животу. Они морају одмах да потраже помоћ лекара, посебно млади ако им се то догоди током вежбања. Када позову хитну помоћ морају да нагласе да им се први пут у животу тако нешто дешава. Аларм је бол у грудима који се код мушкараца углавном шири у леву руку и између лопатица у вилицу и траје дуже од 20 минута. Код жена је мало другачији. Нажалост, у студијама које се прате у овој области жене су много мање заступљене од мушкараца. Ипак, искуства показују да се жене најчешће жале у критичној ситуацији на малаксалост, умор и бол у десној руци – упозорава др Стефановић.

Наша саговорница каже да ако приметимо да некоме није добро, да тешко дише и држи се за груди, треба позвати екипе хитне помоћи, а потенцијалног пацијента треба ставити да седне како би прекинуо свако кретање, а ако престане да дише треба започети реанимацију до доласка лекара.

Истраживања показују да се у Београду бележи већи број срчаних удара од новембра до марта, када су најхладнији дани, мразеви, магла, загађеност ваздуха. Интересантно је да светске анализе показују да људи имају од 26 до 36 одсто веће шансе да изгубе живот због инфаркта, срчане слабости и других кардиоваскуларних болести у зимском периоду у односу на летњи, без обзира на то у каквом климатском подручју живе. Хладноћа скупља крвне судове, па се подиже крвни притисак, што утиче на здравље грађана.

Према речима др Милијане Балевић, кардиолога из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, нагле промене времена, посебно код хроничних болесника који забораве да попију терапију и не иду на редовне контроле код лекара, доводе до погоршања њиховог здравственог стања због чега им је потребна лекарска помоћ. Уз то, многи током празничних дана нису водили рачуна о исхрани и више су јели веома калоричну храну, што је уз конзумирање алкохолних пића и цигарета, утицало на јављање бола у грудима, појаве хипертензије, замарања, односно то су неке од последица преједања.

– Многи не узимају никакве суплементе и теже подносе и борбу против разних вируса. Важно је да брига о здрављу буде константна. Битно је да пацијенти иду на редовне контроле, да воде рачуна о исхрани и физичкој активности и иду у шетње, али и да довољно спавају. Тако ће се лакше пребродити временске осцилације. Посебну пажњу треба обратити на психијатријске болеснике, јер они често због лупања срца дођу код нас. Током ниских температура ваздуха зими крвни судови се спонтано грче, па се опусте када особа уђе у просторију где је топло. Код здравих особа због еластичности крвних судова то није неки проблем. Али ако су особе пушачи или имају неку другу болест крвних судова, за њих је веома ризична ниска температура, јер услед грчења крвних судова може да се направи тромб, који може да изазове инфаркт или шлог. У посебном ризику су и млади који доста користе енергетска пића, која су пуна шећера и кофеина, који много утичу на кардиоваскуларни систем али и јетру – наводи др Балевић за наш лист.

Оболели од кардиоваскуларних болести никако не смеју нагло из топле собе да излазе напоље, већ је битно да неколико минута најпре стоје у предсобљу где је мало хладније, а затим у дворишту још два-три минута, како би се организам прилагодио на хладноћу. Када почну да ходају, треба да направе десетак корака и да мало застану, па онда нормално да наставе пешачење. Особе које немају обавезе и не иду на посао, а имају тегобе с притиском или неким другим срчаним обољењем, могу да изађу напоље тек између 12 и 14 сати јер је тада за њих најидеалнија дневна температура. Тако организам неће да претрпи шок. Веома је важно да се не баве на хладноћи тешким физичким пословима. Пре него што изађу да обаве обавезе, пацијенти морају да попију прописану терапију. Треба водити рачуна и о јачини ветра, јер то не прија овој групи болесника зато што осећају да је десетак степени хладније него што стварно јесте.